Istom presudom obavezan je okrivljeni AA da plati nastale troškove krivičnog postupka, s tim da će sud o njihovoj visini odlučiti naknadno posebnim rešenjem, kao i na plaćanje paušalnog iznosa u korist budžetskih sredstava suda u iznosu od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena BB za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 428/20 od 21.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br. 140/18 od 12.02.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Stanojević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe i dosudi mu troškove krivičnog postupka, a da branilac bude pozvan na sednicu veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošnje odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela, u izreci prvostepene presude ne sadrži elemente krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 274. stav 4. u vezi stava 1. KZ, jer nije navedeno da je opšte opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom kritičnom prilikom izazvana konkretna opasnost za život ili telo više lica, ili imovinu većeg obima, nisu konkretizovane radnje okrivljenog, niti je naznačeno čiji je život i telo dovedeno u konkretnu opasnost, a nije navedena ni posledica preduzete radnje. Prema navodima zahteva, napred navedeno odnosi se i na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer na okolnost držanja nije predložen niti izveden ni jedan dokaz.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisano u izreci te presude, opšte opasnim sredstvom izazvao opasnost po život i telo ljudi, na taj način što je kroz otvor na metalnoj kapiji porodičnog domaćinstva oštećene BB, koje se nalazi u naseljenom mestu ... ubacio u dvorište eksplozivno sredstvo čije držanje građanima nije dozvoljeno – ručnu bombu, koju je suprotno članu 5. stav 2. Zakona o oružju i municiji neovlašćeno držao kod sebe, nakon čega je bomba eksplodirala i usmrtila dva psa koja su se nalazila u dvorištu, dok su geleri bombe nastali eksplozijom završili u bočnim zidovima betonske ograde kojima je omeđeno dvorište, fasadi i ulaznim vratima porodične kuće, kao i u delovima tela okrivljenog koji se nalazio na ulici, pri čemu se oštećena u vreme eksplozije nalazila u porodičnoj kući u donjem delu dvorišta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela za koje je okrivljeni AA u ovom krivičnom postupku oglašen krivim, jasno proizilazi da je kritičnom prilikom okrivljeni, postupajući suprotno članu 5 stav 2 Zakona o oružju i municiji, ručnu bombu ubacio kroz otvor na metalnoj kapiji porodičnog domaćinstva oštećene BB, koje se nalazi u naseljenom mestu i usmrtio dva psa, pa je na taj način, upotrebio opšte opasno sredstvo koje je suprotno zakonu neovlašćeno držao, pri čemu je radnju preduzeo prema neodređenom broju lica, obzirom da nije znao ko se sve u porodičnom domaćinstvu u tom trenutku nalazi, niti koliko lica se mogu zateći u radijusu dometa gelera ručne bombe, čime je izazvao opštu opasnost i izvršio krivično delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kao i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju navedene povrede osporava nalaz sudskog veštaka – balističara, osporava stručnost veštaka, istinitost navoda datih u samom veštačenju, a što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavlja polemisanje sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom branicu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega se ovaj sud u ocenu tih navoda, nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da je ista obrazložena time da je prilikom odmeravanja kazne trebalo imati u vidu da se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom sticaju na osnovu konsumpcije, zbog čega je kaznu trebalo odmeriti za jedno krivično delo, kao i da prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog nije trebalo uzimati njegovu raniju osuđivanost, s obzirom da je za te osude nastupila zakonska rehabilitacija, čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, kao ni u one navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, obzirom da ni navedeno ne predstavlja razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić