Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a iste navode obrazlaže time da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 246.a stav 2. KZ, dok je u izreci presude kojom je osuđen za izvršenje krivičnog dela iz člana 246.a stav 1. KZ, dodata činjenica subjektivne prirode koja nije konstitutivni element bića krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret. Prema stavu odbrane, činjenični opis krivičnog dela čije je izvršenje okrivljenom stavljeno na teret optužnicom – član 246.a stav 2. KZ, odnosi se na delo kojim je inkriminisana samo objektivna okolnost držanja određene količine opojne droge, dok ne podrazumeva bilo kakav subjektivni element, odnosno nameru okrivljenog da opojnu drogu koristi za sopstvene potrebe, ili pak da je neovlašćeno stavi u promet. Takođe, a što proizilazi iz sadržine zahteva, branilac okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanim presudama prekoračena optužba na taj način što je sud umesto „velike količine“ našao da se radi o „maloj količini“ i dodao kao obeležje reči „radi sopstvene upotrebe“, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA optužnicom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kto 481/21 od 10.11.2021. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246.a stav 2. KZ. Okrivljenom je u pogledu označenog krivičnog dela stavljeno na teret da je dana 19.10.2021. godine u Beogradu, pri čemu su mu sposobnosti shvatanja značaja dela i upravljanja postupcima bile smanjene, ali ne bitno, bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno držao u velikoj količini supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to: 128,39 gr osušenih delova biljke cannabis, koja sadrži THC u koncentraciji većoj od 0,3% upakovana u dve PVC kese pojedinačnih neto masa 125,31 gr i 3,08 gr i jednu digitalnu vagicu crne boje, sa natpisom „... 500 g H0.01 g“ na kojoj je detektovano prisustvo THC, što su pronašli policijski službenici UKP četvrtog odeljenja prilikom pretresa stana na adresi okrivljenog, po naredbi Višeg suda u Beogradu KPP POV broj 1606/21 od 19.10.2021. godine i uz potvrdu oduzeli od okrivljenog.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela iz optužnog akta dodavanjem nove radnje izvršenja ili u drugom smislu povećanja kriminalne aktivnosti i iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Odredbom člana 246.a stav 1. KZ propisano je da ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne.

Odredbom člana 246.a stav 2. KZ propisano je da ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do deset godina.

Imajući u vidu citirana zakonska obeležja označenih krivičnih dela, nesporno proizilazi da je radnja izvršenja i jednog i drugog krivičnog dela neovlašćeno držanje, kao i da je objekt radnje isti – supstance ili preparati koji su proglašeni za opojne droge. U konkretnom slučaju, predmet optuženja je bilo neovlašćeno držanje opojne droge u velikoj količini, dok je prvostepeni sud pobijanom presudom pored izmena u pogledu količine „u manjoj količini“, dodao i – „za sopstvenu upotrebu“, odnosno „motiv“ neovlašćenog držanja opojne droge.

S obzirom da odredbom stava 2. člana 246.a KZ nije propisana namena – „motiv“, zbog kojeg neko neovlašćeno drži opojnu drogu, pa samim tim ista nije ni morala biti obuhvaćena dispozitivom optužnog akta, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, dodavanjem te namene – „za sopstvenu upotrebu“, u konkretnom slučaju, sud nije prekoračio optužbu, jer je ostao u granicama optužbe.

Pri tome, krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246.a stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pobijanom presudom oglašen krivim je povoljnije po okrivljenog, pa stoga nije pogoršan njegov položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije, a imajući u vidu zaprećenu kaznu za to delo.

Postupajući na napred navedeni način, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih presuda nije prekoračena optužba i na opisani način nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a kako se to neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić