Presudom Apelacionog suda u Nišu 5 Kž1 801/22 od 02.11.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Zaječaru Kv. 154/2022 od 29.09.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda (s tim što branilac označava da zahtev podnosi samo protiv prvostepene presude, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se istim pobija i drugostepena presuda) zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroljub Trajković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi, u postupku za izricanje jedinstvene kazne („nepravo ponavljanje postupka“), pobijanim presudama povredili princip „zabrane preinačenja na gore“ - reformatio in peius, propisan odredbom člana 453. ZKP. Naime, po stavu odbrane, nižestepeni sudovi su u postupku za izricanje jedinstvene kazne preinačenjem u pogledu odluka o kazni pravnosnažnih presuda, okrivljenom izrekli strožiju krivičnu sankciju i to efektivnu kaznu zatvora, umesto kazne zatvora koje se izvršavaju u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i na koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen preinačenim presudama Osnovnog suda u Zaječaru, čime su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog izmenili navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Zaječaru u pogledu krivične sankcije.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u postupku za izricanje jedinstvene kazne, preinačenjem u pogledu odluka o kazni, ranijih pravnosnažnih presuda, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu na štetu okrivljenog AA izmenili navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Zaječaru u pogledu krivične sankcije, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog.

Naime, presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. 127/2017 od 27.10.2020. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 556/2020 od 06.10.2020. godine, okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a presudom Osnovnog suda u Zaječaru K. 309/2020 od 26.10.2021. godine, koja je preinačena presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1. 166/2021 od 28.02.2022. godine, okrivljeni je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, dok je u postupku preinačenja u pogledu odluka o kazni navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru okrivljeni AA pobijanom pravnosnažnom presudom osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca.

Dakle, iz navedenog proizilazi da okrivljenom u postupku preinačenja u pogledu odluka o kazni navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zaječaru nije izrečena strožija krivična sankcija, već mu je izrečena krivična sankcija iste vrste - kazna zatvora i to u kraćem vremenskom trajanju (imajući u vidu zbir kazni zatvora na koje je okrivljeni osuđen preinačenim presudama Osnovnog suda u Zaječaru) i novčana kazna, a samo je u konkretnom slučaju drugačiji način izvršenja kazne zatvora, a što ne znači da je okrivljenom izrečena teža krivična sankcija. Ovo stoga, što izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje (sa ili bez primene elektronskog nadzora) predstavlja samo način izvršenja kazne zatvora, a ne drugačiju krivičnu sankciju, u odnosu na kaznu zatvora, koja se izdržava u odgovarajućoj ustanovi za izdržavanje kazne zatvora.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić