Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 122/20 od 12.10.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Branislava Manića, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o kazni, tako što je okrivljeni za krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.07.2019. godine do 09.06.2020. godine kao i vreme koje je okrivljeni proveo u ekstradicionom pritvoru od 18.06.2019. godine do 18.07.2019. godine, dok su, žalba Osnovnog javnog tužioca u Pančevu u celosti i žalbe okrivljenog i njegovog branioca, advokata Branislava Manića u preostalom delu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Manić, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje; i

-branilac okrivljenog AA, advokat Boško Divac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

-branilac okrivljenog AA, advokat Boško Divac, podneo je dopune zahteva za zaštitu zakonitosti od 08.04.2021. godine i 22.06.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog AA, advokat Boško Divac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo, već privredni prestup, s obzirom na to da je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, jer je postupao suprotno odredbama člana 36. i člana 59. Zakona o upravljanju otpadom, a odredbama člana 88. stav 1. tačka 7) i tačka 15) Zakona o upravljanju otpadom, propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000,00 dinara do 3.000.000,00 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo, preduzeće i drugo pravno lice, ako skladišti otpad na mestima koja nisu tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika i drugog držaoca otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama ili po isteku propisanog roka za privremeno skladištenje (član 36), odnosno ako obavlja upravljanje otpadom bez dozvole (član 59), dok je odredbom člana 88. stav 3. istog zakona, određeno da će se novčanom kaznom od 100.000,00 do 200.000,00 dinara, kazniti za privredni prestup iz stava 1. tog člana i odgovorno lice u privrednom društvu, preduzeću i drugom pravnom licu. Na istu povredu zakona ukazuje u svom zahtevu i drugi branilac okrivljenog, advokat Branislav Manić, navodeći da u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela već da je u pitanju privredni prestup.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, sastoji se u unošenju, protivno propisima, u Srbiju radioaktivnih ili drugih opasnih materija ili opasnih otpadaka. Osim unošenja, radnju izvršenja predstavlja i prevoz, prerada, odlaganje, sakupljanje ili skladištenje radioaktivnih ili drugih opasnih materija ili opasnih otpadaka. Za razliku od uvoza opasnog otpada u pogledu kojeg postoji apsolutna zabrana, druge radnje se mogu preduzimati pod uslovima predviđenim zakonom i drugim propisima, tako da ovo krivično delo postoji samo ako se te radnje vrše protivno propisima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela unošenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u tome što je okrivljeni kao direktor privrednog društva „BB“ DOO, protivno odredbama člana 36. i člana 59. Zakona o upravljanju otpadom sakupljao i skladištio otpad na način što je bez rešenja nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine na označenim lokacijama skladištio predmetni opasan otpad, a da za skladištenje nije imao izdatu dozvolu nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog, za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Stoje navodi zahteva branilaca okrivljenog da opisane krivičnopravne radnje okrivljenog delom predstavljaju i biće citiranog privrednog prestupa propisanog Zakonom o upravljanju otpadom. Međutim, imajući u vidu da se u radnjama okrivljenog AA, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, jer je okrivljeni protivno propisima – odredbama člana 36. i člana 59. Zakona o upravljanju otpadom, skladištio i sakupljao opasan otpad, s obzirom na to da je pre izvršenja krivičnog dela rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine od 10.11.2016. godine oduzeta integralna dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije, koju je izdalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine operateru BB DOO, zbog nepostupanja u skladu sa uslovima utvrđenim u izdatoj dozvoli, te je ovom privrednom društvu zabranjeno sakupljanje i transport opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela – u periodu od decembra 2016. godine do 09.03.2018. godine, za koje krivično delo je okrivljeni gonjen od strane nadležnog javnog tužioca i u odnosu na koje je krivični postupak pravnosnažno okončan donošenjem pobijane drugostepene presude, po oceni ovoga suda, činjenica što navedene radnje okrivljenog delimično sadrže i obeležja privrednog prestupa iz Zakona o upravljanju otpadom ne isključuje postojanje predmetnog krivičnog dela, pa samim tim ni mogućnost gonjenja za krivično delo pošto citirana zakonska rešenja iz Krivičnog zakonika i Zakona o upravljanju otpadom pružaju tužiocu mogućnost opredeljenja koju vrstu postupka će pokrenuti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Branioci okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povrede zakona i to: branilac okrivljenog, advokat Branislav Manić, povrede zakona iz člana 12. i člana 14. KZ, člana 16. stav 2. i stav 5. člana 19, člana 34, člana 68. tačka 7), tačka 8), tačka 9) i tačka 12), člana 82, člana 95, člana 125. stav 1. člana 147, člana 217. stav 3. člana 332, člana 397. stav 4, člana 408, člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3), člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 455. tačka 3) ZKP, člana 5. tačka 14) i tačka 28), člana 27. stav 2. i stav 5. člana 29, člana 33. stav 1. tačka 1), člana 35, člana 36, člana 37, člana 59, člana 62, člana 72, člana 78, člana 88, člana 89. i člana 90. Zakona o upravljanju otpadom i člana 137. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a branilac okrivljenog, advokat Boško Divac, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Manić, ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, međutim, u obrazloženju zahteva ne opredeljuje koji dokaz na kome se pravnosnažne presude zasnivaju smatra nezakonitim niti obrazlaže u čemu se sastoji povreda zakona da sud presudom nije potpuno rešio predmet optužbe.

Takođe, branilac okrivljenog, advokat Branislav Manić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu prava okrivljenog, sadržanih u članu 21. Ustava Republike Srbije, članu 6. stav 1. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i u odredbama Zakona o ratifikaciji Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Branislava Manića, koji se odnose na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, nisu obrazloženi, a u odnosu na povrede ljudskih prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), u zahtevu se ne ističe da su te povrede utvrđene odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Manića, u odnosu na navedene povrede nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Ispitujući dopune zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Boška Divca, Vrhovni kasacioni sud je našao da su iste neblagovremene.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog označenih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojim su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, drugostepenu presudu lično primio dana 06.11.2020. godine, a da je njegov branilac, advokat Boško Divac dopune zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo dana 08.04.2021. godine i dana 22.06.2021. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud iste ocenio kao neblagovremene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                    Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić