Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 178/10
10.11.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Veska Krstajića i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. S.P, zbog krivičnog dela oduzimanja vozila iz člana 174. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 605/10 od 30.9.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažnog rešenja Opštinskog suda u Smederevu K. 722/04 od 6.10.2009. godine, u sednici veća održanoj 10.11.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 605/10 od 30.9.2010.godine, podignut protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu K. 722/04 od 6.10.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Rešenjem Opštinskog suda u Smederevu K. 722/04 od 6.10.2009.godine utvrđeno je da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od šest meseci izrečene okr. S.P. pravnosnažnom presudom istog suda K. .... od 17.8.2005. godine, zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje vozila iz člana 174. KZ RS.

            Protiv tog rešenja Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 605/10 od 30.9.2010. godine, zbog povrede krivičnog zakona – član 369. tačka 2. ZKP, sa predlogom da se isto ukine ili da se konstatuje da je tim rešenjem povređen krivični zakon.

            Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u prisustvu okr. S.P. i u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

            Zahtev je neosnovan.

            Prema navodima zahteva, pomenutim rešenjem utvrđeno je da je nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od šest meseci izrečene presudom Opštinskog suda u Smederevu K. ... od 17.8.2005. godine. Međutim, tom rešenju prethodila je presuda Opštinskog suda u Požarevcu Kv. ... od 29.7.2009. godine, kojom je obuhvaćena i napred citirana presuda Opštinskog suda u Smederevu, tako da je rešenje  protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut doneto u presuđenoj stvari, čime je povređena odredba člana 369. tačka 2. ZKP.

            Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

            Prema odredbi člana 369. tačka 2. ZKP, povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju: da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena.

            Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se institut presuđene stvari, obuhvaćen tom odredbom, odnosi isključivo na fazu krivičnog gonjenja i presuđenja, a ne i na postupak izvršenja kazne, pa se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari u smislu navoda zahteva, a time ni o povredi odredbe člana 369. tačka 2. ZKP.

            Stoji deo navoda zahteva da je kazna zatvora u trajanju od šest meseci, čija je zastarelost izvršenja utvrđena rešenjem protiv koga je zahtev podignut, obuhvaćena presudom Opštinskog suda u Požarevcu Kv. ... od 29.7.2009. godine. Tom presudom su preinačene u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude Opštinskog suda u Požarevcu i to: K. 351/2004 od 22.9.2005., K. 539/04 od 13.10.2005., K. 11/05 od 30.6.2005., K. 245/03 od 6.12.2005. godine i pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Smederevu K. 722/04 od 17.8.2005. godine, te je okr. S.P. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i osam meseci. Izricanjem jedinstvene kazne zatvora, sve pojedinačne kazne zatvora izgubile su svoju samostalnost, a rok zastarelosti izvršenja kazne počinje da teče od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena jedinstvena kazna zatvora u koju su uračunate ranije izrečene kazne, pa stoga i nije bilo mesta donošenju rešenja o zastarelosti izvršenja kazne po toj presudi.

            Međutim, donošenjem takvog rešenja, kao što je već rečeno, nije povređena odredba člana 369. tačka 2. ZKP, već se radi o sasvim drugoj povredi zakona i, s tim u vezi, primene materijalnog prava vezano za zastarelost izvršenja kazne.

            Vrhovni kasacioni sud, međutim, o tim povredama nije mogao da odlučuje, jer javni tužilac u zahtevu na to ne ukazuje, a Vrhovni kasacioni sud, kao sud nadležan za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, pri rešavanju zahteva, morao se, shodno odredbi člana 423. stav 1. ZKP,  ograničiti  samo na ispitivanje povrede zakona na koju se javni tužilac poziva u svom zahtevu.

            Iz iznetih razloga,  na osnovu člana 424.ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                            Predsednik veća

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                  sudija

                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.