Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 546/20 od 16.11.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Miloša Paligorića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4.br.18/19 od 28.05.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Paligorić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ ili da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se nižestepene presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to pre svega na naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov-Po4.br.295/18 od 04.10.2018. godine da se prema okrivljenom AA izvrši simulovani posao davanje mita, a koju naredbu je kao nezakonit dokaz sud morao izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedene naredbe, branilac okrivljenog ističe da predlog Višeg javnog tužioca u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije str.pov.br.245/18 od 04.10.2018. godine za donošenje navedene naredbe, a koji je podnet sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, ne sadrži mesto i tačno vreme njegovog prijema u sud (dan, čas i minut) u smislu odredbe člana 154. Sudskog poslovnika, niti se iz spisa predmeta može utvrditi kada je ovaj predlog zaista predat sudiji za prethodni postupak, a pored toga u spisima predmeta nema traga ni o tome kada je i da li je uopšte navedena naredba uručena ovlašćenim službenim licima UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije, a što sve po stavu branioca okrivljenog ukazuje na nezakonito postupanje sudije za prethodni postupak prilikom donošenja navedene naredbe i to postupanje suprotno odredbi člana 154. Sudskog poslovnika, a takođe i da je izvršenje posebne dokazne radnje simulovan posao davanje mita u konkretnom slučaju započeto bez naredbe sudije za prethodni postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP je propisano da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Iz citirane zakonske odredbe jasno proizilazi da se dokaz ima smatrati nezakonitim samo ukoliko je neposredno ili posredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, Zakonikom o krivičnom postupku, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Dakle, odredba člana 16. stav 1. ZKP ne predviđa da se sudska odluka ne može zasnivati na dokazu koji je u suprotnosti sa podzakonskim aktima. Imajući u vidu navedeno, te imajući pri tome u vidu da Sudski poslovnik predstavlja podzakonski akt koji na osnovu člana 74. stav 2. Zakona o uređenju sudova donosi ministar pravde, uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, to su stoga kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog u kojima on, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao razlog nezakonitosti naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov-Po4.br.295/18 od 04.10.2018. godine i nemogućnosti zasnivanja pobijane pravnosnažne presude na navedenoj naredbi ističe nezakonitost postupanja sudije za prethodni postupak prilikom njenog donošenja i to njegovo postupanje suprotno odredbi člana 154. Sudskog poslovnika.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u kojima kao nezakonit dokaz, na kojem je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, označava izveštaj MUP RS DP UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03/2/12 „O“ str.pov.br.187/18 od 15.10.2018. godine, isticanjem da navedeni izveštaj ne sadrži oznaku tačnog vremena i to u koliko tačno sati je prema okrivljenom započeto izvođenje posebne dokazne radnje simulovani poslovi i u koliko sati je prekinuto izvršenje ove radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga što je u izveštaju MUP RS DP UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03/2/12 „O“ str.pov.br.187/18 od 15.10.2018. godine navedeno vreme izvođenja ove posebne dokazne radnje, tačnije vreme zaključenja simulovanog posla davanje mita i to dan 04.10.2018. godine, a Zakonik o krivičnom postupku ni ne predviđa obavezu navođenja od strane državnog organa, koji izvršava naredbu o zaključenju simulovanog posla, u ovom posebnom izveštaju sata i minuta kada je navedena posebna dokazna radnja preduzeta, pri čemu navedeni izveštaj, pored vremena zaključenja simulovanog posla, sadrži i sve ostale obavezne elemente koji su predviđeni odredbom člana 177. stav 1. ZKP.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonite dokaze označava audio snimak i transkript audio zapisa vezano za primenu prema okrivljenom posebne dokazne radnje simulovani posao davanje mita. Naime, po stavu branioca okrivljenog, navedeni dokazi su rezultat nezakonito sprovedene posebne dokazne radnje simulovani posao, iz razloga jer je u naredbi Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov- Po4.br.295/18 od 04.10.2018. godine navedeno da će posebnu dokaznu radnju simulovani posao sprovoditi policijski službenici MUP RS, UKP SSIM i OBPK korišćenjem specijalnih uređaja za tonsko snimanje koje će postaviti na AA uz njegovu saglasnost, pri čemu u konkretnom slučaju uređaj za tonsko snimanje nije bio postavljen na okrivljenog AA, niti je on dao saglasnost.

Žalbom branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Paligorića su isticani ovi navodi, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni o tome izneo argumentovane razloge na strani 5, stav prvi drugostepene presude Kž1 546/20 od 16.11.2021. godine kojom je, između ostalih, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem kao razlog nezakonitog sprovođenja posebne dokazne radnje simulovani posao davanje mita ističe da su u prostorije VMA u Beogradu, koji je vojni objekat, radnici UKP ušli bez saglasnosti Ministarstva odbrane da kao civilni organi uđu u vojni objekat, a što je suprotno odredbi člana 51. Zakona o vojsci, a što proizilazi iz izveštaja Ministarstva odbrane - izveštaja kabineta ministra broj 1495/4 od 27.05.2019. godine.

Istovetni navodi istaknuti u žalbama okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Miloša Paligorića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpo4.br.18/19 od 28.05.2019. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4, stav peti drugostepene presude Kž1 546/20 od 16.11.2021. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Kada su u pitanju navodi branioca okrivljenog vezano za nezakonitost posebne dokazne radnje simulovani posao davanje mita jer je svedok BB podstrekavao okrivljenog AA na izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ i povredu odredbe člana 176. stav 3. ZKP, isti navodi istaknuti u žalbi okrivljenog AA izjavljenoj protiv prvostepene presude bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu. Imajući u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni u svojoj presudi ove navode ocenio neosnovanim, prihvatajući razloge prvostepenog suda date na strani 22, stav treći prvostepene presude, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na ove razloge i upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonit dokaz, na kojem je sud zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, označava iskaz svedoka VV sa glavnog pretresa održanog dana 18.12.2019. godine, a koji svedok je u ovom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak, isticanjem da je izvođenje ovog dokaza izvršeno na nezakonit način, obzirom da sud nije na prethodno održanom glavnom pretresu, niti na glavnom pretresu od 18.12.2019. godine, doneo rešenje u smislu odredaba člana 368. stav 1. tačka 5) i stav 2. ZKP u vezi člana 495. ZKP o izvođenju ovog dokaza koji nije predložen od strane stranaka, već je samo prethodno „pozvao“ ovog svedoka u sud.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iskaz svedoka VV dat na glavnom pretresu održanom dana 18.12.2019. godine ne predstavlja nezakonit dokaz i na istome se može zasnivati presuda. Naime, sud je u konkretnom slučaju ovaj dokaz izveo u skladu sa odredbom člana 15. stav 4. ZKP kojom je sudu data mogućnost da izuzetno sam odredi da se dopunski dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio, a što je u predmetnom krivičnom postupku upravo bio slučaj, pri čemu iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu od 18.12.2019. godine proizilazi da je navedeni dokaz pribavljen na zakonit način i da je dokazna radnja (ispitivanje svedoka) preduzeta u skladu sa odredbama članova 401, 95, 94. i 96. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme ispitivanja navedenog svedoka i sastavljanja navedenog zapisnika. Činjenica da sudija pojedinac nije u toku glavnog pretresa, u skladu sa odredbama člana 368. stav 1. tačka 5) i stav 2. ZKP, doneo rešenje o izvođenju ovog dopunskog dokaza i isto objavio i sa kratkim obrazloženjem uneo u zapisnik, po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz a priori nezakonitim ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo sa razloga jer odredbama člana 368. stav 1. tačka 5) i stav 2. ZKP nije izričito propisano da ako sud u toku glavnog pretresa ne donese rešenje o izvođenju dopunskog dokaza i isto ne objavi i sa kratkim obrazloženjem ne unese u zapisnik da se na tom dopunskom dokazu ne može zasnivati sudska odluka, dakle nedonošenje ovog rešenja nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da ceni zakonitost tog dokaza u toku postupka, odnosno da li je povreda odredaba člana 368. stav 1. tačka 5) i stav 2. ZKP takvog značaja da dokaz treba izdvojiti iz spisa, a što je sud u konkretnom slučaju učinio i ocenio da je navedeni dokaz zakonit.

Imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Pov-Po4.br.295/18 od 04.10.2018. godine, izveštaj MUP RS DP UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03/2/12 „O“ str.pov.br.187/18 od 15.10.2018. godine, audio snimak i transkript audio zapisa vezano za primenu prema okrivljenom posebne dokazne radnje simulovani posao davanje mita, kao i iskaz svedoka VV dat na glavnom pretresu održanom dana 18.12.2019. godine, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to su iz navedenih razloga neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na ovim dokazima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, povredio krivični zakon. Naime, po stavu branioca, okrivljeni je radnju operacije katarakte levog oka svedoka BB u konkretnom slučaju preduzeo isključivo kao zdravstveni radnik - lekar vezano za njegovu dužnost pružanja zdravstvenih usluga, a nije ovu radnju preduzeo kao službeno lice u vršenju službene radnje u okviru svojih službenih ovlašćenja, a što je bitan element bića predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, obzirom da okrivljeni kritičnom prilikom nije vršio javna ovlašćenja, niti je odlučivao o pravima, obavezama ili interesima svedoka BB ili nekih drugih fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu. Iznetim navodima branioca okrivljenog se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) čini službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ, te imajući pri tome u vidu da vojno lice uvek ima status službenog lica, bez ikakvih izuzetaka, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... kao službeno lice - vojno lice ... Vojske RS, zaposlen kao lekar specijalista ... na ..., neposredno zahtevao i primio korist u vidu novca za sebe, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju – operaciju ..., koju bi morao izvršiti ...“, a u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. KZ za koje je on optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Paligorića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                        Nevenka Važi, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić