Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama čl. 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

 

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog S.R. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.R. u zahtevu navodi da u pobijanoj presudi nisu ocenjeni žalbeni navodi na prvostepenu presudu i da je na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP na taj način što se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu za koje je okrivljeni osuđen, već eventualno o krivičnom delu utaje. Naime, u zahtevu branioca osuđenog se navodi da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da li je okrivljeni imao saznanja da je novac na ulici pripadao oštećenom, da li je osuđeni imao nameru da oduzme novac oštećenom, ili je nameru o prisvajanju novca stekao tek kad je novac uzeo sa ulice.

 

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.R. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, za koje je okrivljeni S.R. oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

 

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.R., kao osnov podnošenja zahteva navedena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, međutim budući da ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog nije upuštao.

 

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

 

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                        Predsednik veća-sudija, 

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                  Dragiša Đorđević, s.r.