.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 20/2021
27.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloljuba Jovičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici K.br.205/19 od 07.02.2020. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.81/20 od 07.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2021. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloljuba Jovičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Ivanjici K.br.205/19 od 07.02.2020. godine i Višeg suda u Čačku Kž1.br.81/20 od 07.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici K.br.205/19 od 07.02.2020. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne novčane kazne u iznosu od po 40.000,00 dinara i zatim je okrivljeni osuđen na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 (stodvadesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate. Određeno je da će sud o troškovima krivičnog postupka koje okrivljeni treba da plati privatnim tužiocima odlučiti naknadno posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP. Privatni tužioci BB, VV i GG su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.
Branilac okrivljenog AA - advokat Miloljub Jovičić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Čačku Kž1.br.81/20 od 07.07.2020. godine, a iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na novu odluku po žalbi okrivljenog ili da ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na novi postupak i odluku ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivična dela za koja je oglašen krivim, te obavezati privatne tužioce da okrivljenom plate troškove koji su traženi u završnoj reči, uvećane za troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 79.200,00 dinara po Advokatskoj tarifi.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da se u zahtevu ističe da u radnjama okrivljenog, navedenim u izreci presude, u odnosu na privatne tužioce VV i BB uopšte nema radnje krivičnog dela uvreda, jer nema ni jedne uvredljive reči koja se odnosi na ovu dvojicu privatnih tužilaca, a vezano za privatnu tužilju GG nema nikakve namere vređanja i omalovažavanja, jer poruke koje je okrivljeni objavio na društvenoj mreži Fejsbuk predstavljaju njegov vrednosni stav i mišljenje o privatnim tužiocima, odnosno njihovu kritiku od strane okrivljenog, a takođe se ističe i da u izreci presude nije jasno opisana krivica okrivljenog.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:
Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu.
Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen. Ovo imajući u vidu da reči koje je okrivljeni naveo u porukama koje je objavio na društvenoj mreži Fejsbuk, preko svog Fejsbuk naloga, a koje je postavio na zvaničnom nalogu emisije „...“ sa TV ..., a koje su navedene u izreci presude i odnose se na privatne tužioce i to na sve privatne tužioce reči da su smradovi „...“, te na privatnog tužioca BB reči „... BB“, privatnog tužioca VV reči „... . ...!“, kao i privatnu tužilju GG reči „... ... ovu sa ..., laže, maže i zavađa narod. ...!“ i po oceni ovoga suda objektivno predstavljaju uvredljive reči jer omalovažavaju ličnosti privatnih tužilaca i štete njihovom ugledu i časti, tako da je i po oceni ovoga suda okrivljeni navedenim uvredljivim rečima uvredio privatne tužioce. Pored toga, suprotno navodima branioca okrivljenog, u izreci pravnosnažne presude jasno je opisana krivica okrivljenog u smislu člana 22. stav 1. KZ, obzirom da je navedeno da je okrivljeni bio u uračunljivom stanju, da je bio svestan preduzetih radnji i da je dela hteo za svoja (direktan umišljaj) i znao da su zabranjena. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju se navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da u izreci presude nisu konkretizovane i jasno razgraničene radnje okrivljenog prema svakom privatnom tužiocu posebno, zbog čega se ne zna na kog se privatnog tužioca koja radnja odnosi, te da je nejasno u čemu se ogleda drskost i bezobzirnost okrivljenog pri vređanju privatnih tužilaca, kao i da je nejasno u kom kontekstu su u izreci presude unete i reči koje nemaju nikakve veze sa privatnim tužiocima, već sa trećim licima, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, u suštini ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloljuba Jovičića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin, s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
