U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nikole Milivojevića i dr., zbog krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Milivojevića i okrivljenog Branislava Radovanovića, advokata Nemanje Markovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-13/20 od 17.08.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 769/20 od 15.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Milivojevića i okrivljenog Branislava Radovanovića, advokata Nemanje Markovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-13/20 od 17.08.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-769/20 od 15.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu 1K-13/20 od 17.08.2020. godine, okrivljeni Nikola Milivojević i okrivljeni Branislav Radovanović oglašeni su krivim zbog izvršenja krivično dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, osuđeni i to: okrivljeni Nikola Milivojević na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, a okrivljeni Branislav Radovanović na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 2 meseca, u koje kazne zatvora im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 15.11.2012. godine do 07.12.2012. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-769/20 od 15.12.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branioca okrivljenog Nikole Milivojevića, advokata Zvonka Markovića i branioca okrivljenog Branislava Radovanovića, advokata Nemanje Markovića i presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-13/20 od 17.08.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zajednički branilac okrivljenog Nikole Milivojevića i okrivljenog Branislava Radovanovića, advokat Nemanja Marković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači u delu pravne kvalifikacije krivičnog dela i okrivljene oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da su presude zasnovane na nezakonitom dokazu, a bez kog dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda i to u odnosu na okrivljenog Branislava Radovanovića. Kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o prepoznavanju lica PU Kragujevac KU 1708/12 od 15.12.2012. godine, koji je, po stavu odbrane, sačinjen suprotno odredbama člana 90. i 100. ZKP. Nezakonitost predmetnog zapisnika o prepoznavnju lica, branilac obrazlaže navodima da oštećeni AA nije detaljno opisao lice koje prepoznaje, kao i da se iz zapisnika o prepoznavanju ne vidi da li su lica koja su bila izvedena na prepoznavanje pored okrivljenog Branislava Radovanovića bili sličnih osobina kako je oštećeni opisao. Takođe se navodi i da iz iskaza oštećenog proizilazi da su mu policijski službenici pre prepoznavanja pokazali jednu fotografiju, kao i da lica koja su izvedena na prepoznavanje nisu bila sličnih fizičkih karakteristika u odnosu na okrivljenog Branislava Radovanovića.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Radovanovića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani četiri, stav četiri i strani pet stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i istovremeno ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Obrazlažući napred navedene povrede zakona, branilac navodi da je sud utvrdio da su oštećenom bile upućene pretnje ubistvom ili teškom telesnom povredom ako događaj bude prijavio policiji, a što dalje znači da pretnje oštećenom nisu bile usmerene ka ostvarivanju cilja otmice, a cilj je u konkretnom slučaju bio da se od oštećenog iznudi novac u iznosu od 300 evra, iz čega po stavu odbrane, proizilazi da okrivljeni nisu mogli biti oglašeni krivim zbog krivičnog dela iz člana 134. KZ. Takođe se u zahtevu navodi da okrivljeni nisu mogli biti oglašeni krivim za krivično delo otmica i iz razloga što je za postojanje navedenog krivičnog dela neophodno da postoji namera kod učinioca da se oteto lice ne pusti na slobodu, dok se ne udovolji zahtevima učinioca, a da iz činjeničnog stanja proizilazi da je oštećeni AA nakon boravka u stanu okrivljenih u trajanju od 20 miniuta pušten i da nikada nije predao okrivljenima iznos od 300 evra, iz koji razloga umišljaj okrivljenih nije bio upravljen ka izvršenju krivičnog dela otmica, te bi se radnje okrivljenih mogle kvalifikovati kao krivično delo iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenih iznela je i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani tri stav dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić