Presudom Višeg suda u Jagodini Kž.1. br. 7/21 od 12.01.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Branimira Jeremića i branioca okrivljenog BB, advokata Ružice Nikolić i presuda Osnovnog suda u Jagodini K. br. 366/19 od 01.10.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branimir Jeremić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iz predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti u delu kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja je učinjena time što se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama zakona ne mogu zasnivati. Ova nezakonitost po navodima branioca ogleda se u činjenici da je sud na osnovu uvida u zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u spisima prekršajnog suda Pr. br. 5607/19 utvrdio da je zbog neraščišćenih imovinskopravnih odnosa i razgraničenja imovine, došlo do sukoba između okrivljenog AA i VV sa jedne strane i okrivljenog BB sa druge strane. Po braniočevim navodima ovaj dokaz je jedini i stoga nezakonit u smislu člana 16. stav 1. ZKP i na njemu se ne može zasnivati osuđujuća presuda okrivljenom AA. Dalje, branilac navodi da kako u ovom slučaju nema pravnosnažne presude prekršajnog suda u odnosu na činjenice navedene u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, to je uzimanjem tih činjenica povređeno načelo prezumpcije nevinosti prema okrivljenom AA.

Ovakvi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti su od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema stanju u spisima, Osnovni sud u Jagodini je u dokaznom postupku pored ostalog izvršio uvid u spise Prekršajnog suda u Jagodini Pr. br. 5607/19, iz kojih je utvrdio da je u vezi događaja koji se odigrao dana 17.11.2019. godine, između okrivljenih AA, BB i VV, pokrenut prekršajni postupak.

Dakle, činjenice u vezi izvršenja krivičnog dela uvreda za koje je okrivljeni AA oglašen krivim nisu utvrđene na osnovu uvida u spise prekršajnog suda, već na osnovu dokaza izvedenih tokom krivičnog postupka (saslušanja okrivljenih i ispitanim svedocima), pa su neosnovani navodi da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odnosno da se presuda zasniva na nedozvoljenom dokazu kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi.

U preostalom delu podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, da niko ne potvrđuje inkriminisane reči upućene kritičnom prilikom, već svako ima svoju verziju izgovorenih reči od ispitanih svedoka, da je pogrešno cenjen iskaz svedoka očevica VV, da nije izvršen uvid u priloženo lekarsko uverenje za VV kao i da sud nije utvrdio redosled izgovorenih uvredljivih reči, niti izveo sve predložene dokaze, na koji način branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i faktički pobija pravnosnažne presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koj je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, odnosno zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić