.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 265/2019
19.03.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bogdana Manojlovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Manojlovića, advokata Marije Takić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 15/18 od 12.06.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 732/18 od 22.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 19.03.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bogdana Manojlovića, advokata Marije Takić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K 15/18 od 12.06.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 732/18 od 22.10.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu K 15/18 od 12.06.2018. godine, okrivljeni Bogdan Manojlović, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca, u koju mu se uračunava period lišenja slobode od 27.06.2017. do 28.06.2017. godine. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 139.575,00 dinara, zatim na ime paušala iznos od 15.000,00 dinara, kao i da Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 76.376,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude. Okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta – opojne droge Cannabis sativa – marihuane, u količini od 48,3 grama, za koju je određeno da se po pravnosnažnosti navedene presude ima uništiti u odgovarajućoj proceduri.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 732/18 od 22.10.2018. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu, preinačena je presuda Višeg suda u Leskovcu K 15/18 od 12.06.2018. godine, tako što je okrivljeni Bogdan Manojlović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se uračunava period lišenja slobode od 27.06.2017. godine do 28.06.2017. godine. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta – opojne droge marihuane, neto mase 48,3 grama. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 10.000,00 dinara i na plaćanje troškova krivičnog postupka pred sudom pravnog leka u iznosu od 46.500,00 dinara, za koje je određeno da ih ima platiti u korist budžetskih sredstava Apelacionog suda u Nišu, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Takođe je određeno da se troškovi krivičnog postupka, nastali pred sudom pravnog leka u iznosu od 46.500,00 dinara, imaju isplatiti braniocu okrivljenog, advokatu Mariji Takić, u roku od 60 dana od dana donošenja navedene presude. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka pred prvostepenim sudom, o čijoj visini je određeno da će posebnim rešenjem odlučiti prvostepeni sud. Istom presudom, odbijena je kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog Bogdana Manojlovića.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Bogdana Manojlovića, advokat Marija Takić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka 438. stav 1. tačka 4) i 11) i 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3 i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Bogdana Manojlovića, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pored ostalog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji je prethodio njenom donošenju, ispituje samo u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu shodno članu 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu, nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.
Nadalje, zahtevom se ukazuje i na povrede zakona iz člana 16. stav 4. i 5, kao i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca.
Osim toga, branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju je dao drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude, ističući da apelacioni sud nije na pouzdan način utvrdio odlučne činjenice, niti pravilno ocenio izvedene dokaze, a što je za posledicu imalo pogrešnu pravnu kvalifikaciju radnji okrivljenog. U vezi toga, branilac ukazuje da je drugostepeni sud samo na osnovu pronađene opojne droge i predmetne vagice, a bez ijednog drugog dokaza, izveo pogrešan zaključak da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu držao radi dalje prodaje – čime branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, a što takođe ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni preko branioca, može podneti ovaj vanredni pravni lek.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
