Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1243/18 od 09.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kikindi 2K.275/18 od 26.10.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Jovan Miščević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi 2K.275/18 od 26.10.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1243/18 od 09.01.2019. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je učinio krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ ili da ukine navedene presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, obzirom da sud u konkretnom slučaju nije mogao da okrivljenog oglasi krivim za krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ koje je predmet optužbe, jer radnje okrivljenog opisane u optužnom aktu javnog tužioca i izreci pobijane pravnosnažne presude ne sadrže sva zakonom propisana bitna obeležja bića krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, tačnije ne sadrže radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela - pokušaj oduzimanja drugom tuđe pokretne stvari, već eventualno mogu sadržati zakonska obeležja nekog drugog krivičnog dela. Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, datom u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Kikindi KT.245/18 od 03.09.2018. godine i utvrđenom u izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je „dana 14.03.2018. godine, oko 03,00 časa, u Novom Kneževcu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, zbog alkoholisanosti i upotrebe leka „...“, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pokušao da obijanjem zatvorenog prostora oduzme i prisvoji tuđe pokretne stvari, tako što je došao do kuće oštećenog BB u ulici ..., preskočio uličnu ogradu, ušao u dvorište, došao do sporednih, dvorišnih - duplih vrata kuće, razbio staklo na spoljašnjim vratima, kroz tako načinjen otvor provukao ruku, ključem koji se nalazio sa unutrašnje strane ovih vrata otključao ista, te tim originalnim ključem otključao i unutrašnja vrata - koja su sa unutrašnje strane bila obezbeđena rajberom, pa je zbog toga otišao do glavnih, ulaznih vrata kuće, razbio staklo i na ovim vratima, u nameri da uđe u unutrašnjost kuće i oduzme i prisvoji predmete, ali ovu nameru nije ostvario, jer je sprečen nailaskom vlasnika kuće, pa je zbog toga pobegao, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio svestan i da je njegovo delo zabranjeno, pa je tako, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, svestan da je njegovo delo zabranjeno, obijanjem zatvorenog prostora, pokušao drugom da oduzme i prisvoji tuđe pokretne stvari, u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist“, čime je učinio krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ.

Krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika čini učinilac dela krađe (član 203.), ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizilazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist) izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, konkretno tačkom 1) - ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka. Dakle, za postojanje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ potrebno je da su u pogledu radnje izvršenja, objekta radnje i namere ostvarena obeležja obične krađe i pored toga (kumulativno) da je krađa izvršena pod kvalifikatornom okolnošću predviđenom u tački 1) navedenog člana koja se tiče načina izvršenja krađe.

Radnja izvršenja krivičnog dela krađe, kao bitno obeležje ovog krivičnog dela, se sastoji u oduzimanju drugom tuđe pokretne stvari, pri čemu se smatra da je pokretna stvar oduzeta od drugog lica, odnosno krivično delo krađe dovršeno, kad je učinilac dela svojom radnjom prekinuo ranije pritežanje (detenciju) dotadašnjeg pritežaoca (detentora) na toj pokretnoj stvari i zasnovao - uspostavio svoje pritežanje u odnosu na tu stvar, koja je do tada bila u pritežanju lica od koga je oduzeta. Radnja predmetnog krivičnog dela je, prema tome, prekidanje moći raspolaganja i faktičkog uticaja na pokretnoj stvari dotadašnjeg pritežaoca kod koga se ona nalazi i zasnivanje raspolaganja i faktičkog uticaja na pokretnoj stvari od strane učinioca dela.

Pokušaj krivičnog dela krađe je kažnjiv i postoji u slučaju kada je započeto oduzimanje tuđe pokretne stvari, odnosno kada je započeta - pokušana radnja prekidanja pritežanja dotadašnjeg pritežaoca na pokretnoj stvari, ali ta radnja (oduzimanje tuđe pokretne stvari) nije dovršena i nije uspostavljeno pritežanje na toj stvari od strane izvršioca dela.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenog u izreci prvostepene presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Ovo sa razloga jer, prema činjeničnom opisu dela, okrivljeni nije ušao u unutrašnjost kuće oštećenog i svojim postupanjem nije započeo radnju prekidanja pritežanja dotadašnjeg pritežaoca - oštećenog na pokretnim stvarima, pri čemu sama po sebi činjenica da je okrivljeni kritičnom prilikom zatečen u spoljašnjem delu kuće oštećenog, a usled čijeg nailaska je pobegao, u konkretnom slučaju nije dovoljna za postojanje radnje izvršenja krivičnog dela krađe - pokušaja oduzimanja drugom tuđe pokretne stvari. Dakle, kako u konkretnom slučaju ne postoji pokušaj oduzimanja drugom tuđe pokretne stvari, to nema ni pokušaja izvršenja krivičnog dela obične krađe iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. KZ, pa samim tim nema ni pokušaja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, nezavisno od toga što je okrivljeni u konkretnom slučaju obio zatvoreni prostor, a na način kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne presude. Sledstveno navedenom, kod nedostatka ovog bitnog elementa bića predmetnog krivičnog dela - radnje izvršenja, po nalaženju ovoga suda, u opisanim radnjama okrivljenog AA, koje su mu stavljene na teret i za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, ne stiču se sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, već se može raditi o nekažnjivim pripremnim radnjama za krivično delo krađe, odnosno o postojanju elemenata drugog krivičnog dela.

Iz napred navedenog proizilazi da je prvostepeni sud oglašavajući krivim okrivljenog AA za izvršenje krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na navedeno u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA -advokata Jovana Miščevića, te ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kikindi 2K.275/18 od 26.10.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1243/18 od 09.01.2019. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Kikindi na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić