Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 869/2020 od 29.12.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu, okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivana Trajković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da navedene presude ukine i spise predmeta uputi prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakona o krivičnom postupku ne može zasnivati. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je drugostepeni sud u obrazloženju presude naveo da iz zapisnika o uviđaju lica mesta od 30.04.2018. godine proizlazi da su službena lica postupala po obaveštenju supruge okrivljenog, BB, koja u toku postupka nije ispitana u svojstvu svedoka, a ono što je ona izjavila policiji u svojstvu građanina, odnosno obaveštenje dobijeno od strane građanina predstavlja nedozvoljen dokaz u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno članu 84. stav 1. ZKP, nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku. Sledstveno navedenom, prema stavu branioca, zapisnik o uviđaju mesta događaja od 30.04.2018. godine u koji je uneto obaveštenje primljeno od građana – supruge okrivljenog BB i koji je prikupljen suprotno članu 16, članu 133. i članu 152. stav 2. ZKP, bez naredbe suda, predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj preduzima kada je za razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kome se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Iz zapisnika o uviđaju mesta događaja MUP RS, Područne policijske uprave u Nišu, Odeljenje kriminalističke policije, Odsek za suzbijanje opšteg kriminaliteta od 30.04.2018. godine, proizlazi da su ovlašćena službena lica policije postupajući po obaveštenju BB, supruge okrivljenog, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 133. i člana 136. ZKP, izvršila uviđaj mesta događaja – kuće u vlasništvu majke supruge okrivljenog, kao mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela, pošto je prethodno o događaju obavešten nadležni javni tužilac, koji se izjasnio da će vršenje uviđaja poveriti policiji, što je u navedenom zapisniku i konstatovano.

Po nalaženju ovog suda, zapisnik o uviđaju mesta događaja od 30.04.2018. godine sadrži samo one podatke, koji su bitni za tok i sadržinu preduzete radnje kao i opis izuzetih tragova krivičnog dela i, nasuprot navodima zahteva branioca, u navedeni zapisnik nije uneta sadržina obaveštenja primljenog od građana – BB, supruge okrivljenog, već je samo navedeno da je izlazak na mesto događaja, izvršen povodom tog obaveštenja.

Iz iznetog proizlazi da se pobijana pravnosnažna presuda ne zasniva na obaveštenju primljenom od građana – supruge okrivljenog BB, na kom dokazu se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne bi mogla zasnivati.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, kako u konkretnom slučaju nije izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija, već uviđaj mesta, to službenim licima policije za preduzimanje te dokazne radnje u smislu člana 133. i 136. ZKP, nije bila neophodna naredba suda.

Sledstveno iznetom, zapisnik o uviđaju mesta od 30.04.2018. godine ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i, suprotno navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva kojima se ističe da mesto na kome se nalazilo predmetno oružje sa municijom – neobezbeđeni pomoćni objekat u vlasništvu tašte okrivljenog, gde okrivljeni nije imao ni prebivalište ni boravište, zatim način čuvanja istih – neobezbeđena letnja kuhinja, kao i vreme izvršenja dela – kada je okrivljeni bio na izdržavanju prekršajne kazne zatvora, uz odsustvo dokaza o voljnoj državini i direktnog umišljaja čini okolnosti koje ukazuju na nepostojanje zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela u radnjama okrivljenog, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, čime branilac okrivljenog suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da su pobijanom pravnosnažnom presudom povređene odredbe člana 3. i člana 16. stav 5. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi niti zbog povrede zakona iz člana 3. i člana 16. stav 5. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić