Istovremeno, okrivljeni je zajedno sa ostalim okrivljenima obavezan da oštećenom VV na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 23.250,00 dinara solidarno, kao i da na ime imovinskopravnog zahteva solidarno sa ostalim okrivljenima isplati iznos od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 970/2018 od 18.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju, okrivljenog Dragiše Čolića i njegovog branioca, okrivljenog AA, te branioca okrivljenog BB, a presuda Višeg suda u Prokuplju K 27/17 od 13.09.2018. godine potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka oštećenog VV, u kom delu je usvajanjem žalbe njegovog punomoćnika prvostepena presuda ukinuta i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragiše Čolića - advokat Ivan Lepojević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, obzirom da je okrivljenom Dragiši Čoliću optužnicom stavljeno na teret da je odveo i zadržao oštećenog VV sa ostalim saoptuženima, pretio mu ubistvom i teškom telesnom povredom, uperivši pištolj u oštećenog i tražeći od njega da spremi 600 evra, dok je izrekom pravnosnažne presude osuđen da je odveo i zadržao oštećenog VV sa ostalim okrivljenima, pretio mu ubistvom i teškom telesnom povredom, tako što je upravljao motornim vozilom koje je bilo u njegovom vlasništvu, pa kako u izreci pravnosnažne presude nije naveden način na koji je okrivljeni Dragiša Čolić pretio oštećenom, niti je navedeno sredstvo kojim je pretio, a ni da je od oštećenog tražio novac, to je na ovaj način sud, prema stavu branioca „izašao u potpunosti iz okvira optužnice“ i učinio navedenu bitnu povredu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, napred navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Višeg javnog tužioca u Prokuplju, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog Dragiše Čolića.

Naime, prvostepeni sud je u presudi navedenim izmenama (u pogledu konkretnih radnji koje je okrivljeni Dragiša Čolić preduzeo kritičnom prilikom) samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, obzirom da okrivljeni nije oglašen krivim za veću „kriminalnu količinu“ od one koja mu je optužnim aktom stavljena na teret.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Kako je činjenični opis u izreci presude u konkretnom slučaju ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva u odnosu na okrivljenog Dragišu Čolića, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kojeg je okrivljeni optužen, a i oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragiše Čolića ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev odbio kao neosnovan, a na snovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                      Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić