Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 broj 132/19 od 18.12.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB - advokata Vladimira Ališića i branioca okrivljenog VV – advokata Nemanje Kolarića, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 902/2018 od 21.03.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Vladimir Ališić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći u uvodu zahteva o kojim se konkretno povredama radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenima odbiti optužbu ili ih osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih ističe da je prvostepeni sud pobijanu presudu u celini zasnovao na iskazu okrivljenog DD, koji je dat u postupku zaključivanja sporazuma o priznanju krivičnog dela u predmetu istog suda Spk broj 66/2016 od 27.01.2017. godine, a koji dokaz prema stavu odbrane sud nije smeo da koristi obzirom da okrivljeni AA i BB u tom postupku, koji je vođen po predlogu za zaključenje sporazuma o priznanju krivice, nisu imali status saokrivljenih lica sa DD.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac je ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Sremskoj Mitrovici kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 broj 132/19 od 18.12.2019. godine na strani 2. stav 4 obrazloženja izneo je u svemu jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se prvostepena presuda ne zasniva na nezakonitom dokazu, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, zahtevom se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438.s tav 1. tačka 4) ZKP, isticanjem da je dvoje sudija Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, koji su učestvovali u donošenju rešenja 2Kž broj 115/2018, kojim je ukinuta prethodna prvostepena presuda, učestvovalo i u donošenju drugostepene presude, odnosno presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 broj 132/19 od 18.12.2019. godine.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva neosnovano se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je veće Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, postupajući u drugom stepenu, a odlučujući u veću sastavljenom od sudija Gorana Gnjidića kao predsednika veća, te Svetlane Đuričić i Dejane Knežević, kao članova veća, donelo odluku Kž1 broj 115/18 od 15.11.2018. godine, kojim je ukinuta prethodna prvostepena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 542/17 od 08.03.2018. godine, u krivičnom predmetu okrivljenih AA, BB i VV, zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ. U ponovnom postupku, Osnovni sud u Staroj Pazovi doneo je presudu K broj 902/18 od 21.03.2019. godine, a Viši sud u Sremskoj Mitrovici je postupajući po žalbi branilaca okrivljenih ponovo odlučivao u drugom stepenu, u veću sastavljenom od sudija Svetlane Đuričić kao predsednika veća, te Dejane Knežević i Zagorke Radulović, kao članova veća.

Dakle, sudije Svetlana Đuričić i Dejana Knežević nisu u prvom stepenu učestvovale u donošenju meritorne odluke koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, već su postupale isključivo u drugostepenom postupku, a to što su u ranijem drugostepenom postupku ocenjivale zakonitost ranije prvostepene presude, nije razlog za isključenje od postupanja u novom drugostepenom postupku navedenih sudija, prilikom odlučivanja o žalbama podnetim protiv druge prvostepene odluke.

Stoga u konkretnom slučaju pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom, pa je zahtev i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Najzad, istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi ističe da pravnosnažnom presudom okrivljeni AA i BB nisu mogli biti osuđeni zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. u vezi člana 33. KZ, obzirom da je u vreme donošenja prvostepene presude već postojala pravnosnažna presuda „kojom je činjenično i meritorno presuđeno u vezi događaja od 11.01.2015. godine“, odnosno presuda koja je doneta u postupku po osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela od strane okrivljenog DD. Prema stavu branioca, u konkretnom slučaju se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, imajući u vidu da je presuda u odnosu na okrivljenog DD postala pravnosnažna pre nego što su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, pa je u konkretnom slučaju učinjena povreda krivičnog zakona „jer pravnosnažno osuđujuća presuda za krivično delo iz člana 121. KZ isključuje postojanje krivičnog dela iz člana 123. KZ“.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Dakle, o presuđenoj stvari se može govoriti samo u situaciji kada postoji pravnosnažna presuda koja se odnosi na istog okrivljenog, odnosno u konkretnom slučaju bi postojala samo u situaciji da su okrivljeni AA i BB već bili pravnosnažno oslobođeni ili osuđeni, odnosno da je prema njima optužba već bila pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen u odnosu na isto krivično delo.

Stoga činjenica da je protiv okrivljenog DD već bila doneta pravnosnažna presuda zbog krivičnog dela iz člana 121. KZ, suprotno navodima izloženim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne isključuje postojanje krivičnog dela učestvovanje u tuči u saizvršilaštvu iz člana 123. u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim pravnosnažnom presudom, niti se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, zahtev je i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, doneta je odlukao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić