.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 298/2019
04.04.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 334/19 od 15.03.2019. godine, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 173/18 od 06.06.2018. godine i Kv 573/18 od 19.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.04.2019. godine, većinom glasova je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 334/19 od 15.03.2019. godine, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 173/18 od 06.06.2018. godine i Kv 573/18 od 19.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 173/18 od 06.06.2018. godine, delimično je usvojen zahtev advokata Božidara Paravinje te su mu dosuđeni troškovi odbrane po službenoj dužnosti u iznosu od 43.310,00 dinara dok je za razliku do traženih 71.430,00 dinara, zahtev odbačen, a računovodstvu suda je naloženo da u roku od 60 dana od pravnosnažnosti rešenja i pod pretnjom prinudnog izvršenja izvrši isplatu iznosa od 43.310,00 dinara na označeni žiro račun advokata Božidara Paravinje.
Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 573/18 od 19.02.2019. godine, „odbačena je kao neosnovana“ žalba Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt 111/18 od 11.06.2018. godine izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 334/19 od 19.03.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 261. stav 1. i 2. i člana 261. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijana rešenja ukine a predmet vrati Osnovnom sudu u Staroj Pazovi na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.
Zamenik Republičkog javnog tužioca u svom zahtevu naveo je da je članom 261. stav 1. ZKP-a regulisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. istog člana određeno je šta ti troškovi obuhvataju, te da odredba člana 261. stav 4. ZKP-a između ostalog reguliše i da se troškovi iz stava 2. odnosno nužni izdaci postavljenog branioca u postupku zbog krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti isplaćuju iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ZKP-a, radi čega smatra da je u konkretnoj pravnoj stvari organ postupka Osnovni sud u Staroj Pazovi bio u obavezi da troškove odbrane branioca po službenoj dužnosti isplati iz svojih sredstava, pa obzirom na navedenu povredu zakona predlaže ukidanje obe odluke o troškovima.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zamenika Republičkog javnog tužioca da je Osnovni sud u Staroj Pazovi svojim odlukama, rešenjima o troškovima povredio odredbu člana 261. stav 4. ZKP-a ocenjeni su od strane Vrhovnog kasacionog suda kao neosnovani.
Odredbom člana 262. stav 1. ZKP-a propisano je između ostalog da će se u svakoj presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose.
Odredbom člana 262. stav 2. ZKP-a propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.
Odredbom člana 261. stav 4. ZKP-a propisano je između ostalog da se nužni izdaci postavljenog branioca, u postupku za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, isplaćuju iz sredstava organa postupka unapred, a naplaćuju se kasnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ZKP-a.
Pravilno je prvostepeni sud postupajući na osnovu odredbe člana 262. stav 1. i 2. te odredbe člana 264. stav 1. ZKP-a, presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 173/18 od 30.03.2018. godine, koja je postala pravnosnažna istog dana, a kojom je okrivljeni AA oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog, te je okrivljeni na osnovu člana 264. stav 1 u vezi člana 261. stav 2. obavezan da na račun OJT u Staroj Pazovi uplati iznos od 24.568,00 dinara, a na račun Osnovnog suda u Staroj Pazovi iznos od 5.000,00 dinara, dok će o ostalim troškovima sud odlučiti posebnim rešenjem primenom člana 262. stav 2 ZKP-a.
Takođe, pravilno je prvostepeni sud u smislu člana 261. stav 4. nužne izdatke postavljenog branioca isplatio iz sredstava organa-suda pred kojim su navedeni troškovi nastali, obzirom da je nakon što je branilac po službenoj dužnosti advokat Božidar Paravinja podneo zahtev za isplatu troškova, rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 173/2018 od 06.06.2018. godine delimično je usvojio njegov zahtev pa su mu dosuđeni troškovi odbrane po službenoj dužnosti te je naloženo računovodstvu tog suda da branioca po službenoj dužnosti isplati, dok je u drugom delu zahtev odbačen, a navedeno rešenje je postalo pravnosnažno donošenjem odluke Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv broj 573/18 od 19.02.2019. godine kojom je žalba OJT Stara Pazova odbačena kao neosnovana.
U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je, bez obzira na činjenicu što je rešenje o isplati branioca doneto naknadno odnosno što nužni izdaci nisu isplaćeni unapred, pravilno postupio prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje u smislu odredbe člana 261. stav 4. ZKP-a. Ovo tim pre ako se ima u vidu da je prethodno prvostepeni sud u skladu sa odredbom člana 262. stav 1. ZKP-a donetom presudom odlučio ko snosi troškove, a zatim i koliko oni iznose, te obavezao okrivljenog da ih plati, i to kako tužilaštvu kao organu postupka, tako i sudu kao organu postupka, za sve troškove čija je visina u trenutku presuđenja bila poznata, kao što je odlučio i da će posebno rešenje o visini ostalih troškova doneti u smislu člana 262. stav 2. ZKP-a kada se ti podaci pribave.
Pobijanim rešenjem, dakle, sud nije odlučivao o pravu branioca po službenoj dužnosti na naplatu nagrade za odbranu okrivljenog pred javnim tužiocem, jer će o troškovima u tom delu odlučiti javni tužilac kao organ postupka pred kojim su ti troškovi i nastali. Uostalom, zamenik javnog tužioca je u završnoj reči na glavnom pretresu od 30.03.2018. godine i izjavio da zadržava pravo da naknadno postavi zahtev za troškove na ime odbrane okrivljenog od strane branioca po službenoj dužnosti, ukoliko isti budu postavljeni, u kom slučaju će se i definitivno odlučiti rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP, o visini troškova koje treba da plati okrivljeni.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491 stav 1 ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Vesna Veselinović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
