Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Milosavljevića, adv. Vojina Babovića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog Miloša Milosavljevića, adv. Vojin Babović, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede zakona iz člana 419. stav 1. i 2., člana 440. stav 1. i 2., člana 16. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, a koje povrede ne predstavljaju, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Ostalim navodima u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u obrazloženju istog, navodi se da je sud zasnovao presudu na dokazu – iskazu drugookrivljenog AA, koji je imao jasnu nameru da inkriminiše još nekog, kako bi sebe doveo u povoljniji položaj, da je izvršen pretres okrivljenog Miloša Milosavljevića, da je rađen i DNK – veštačenje oduzetih kesica kao i opojne droge, a da je pritom u odsustvu bilo kakvih drugih dokaza sud doneo odluku samo na osnovu iskaza drugookrivljenog, te da je u celosti pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog Miloša Milosavljevića, adv. Vojin Babović, osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postuku ima u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić