Istom presudom okrivljena je obavezana da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-1128/18 od 21.01.2019. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini, pa je preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K.35/18 od 24.09.2018. godine tako što je, između ostalih, okrivljena AA oglašena krivom zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, a kako je to bliže opisano u stavu I izreke te presude, te je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju joj se uračunava zadržavanje do 48 sati po rešenju PU Jagodina PS Paraćin KU.br.519/16, R.Z.br.41/16 od 15.04.2016. godine i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana bez elektronskog nadzora i to od 16.04.2016. godine do 12.07.2016. godine, a kazna zatvora će se izvršiti tako što će je okrivljena izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim što ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Okrivljena je obavezana da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka - paušala iznos od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su zajednička žalba okrivljene AA i njenog branioca, kao i žalba branioca okrivljenog BB, odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Slobodan Dragutinović, zbog povrede zakona i zbog povrede ljudskog prava i slobode okrivljene zajemčenog Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, konkretno povrede odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Jagodini K.35/18 od 24.09.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-1128/18 od 21.01.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na transkriptima razgovora okrivljene sa drugim licima, a koji dokaz nije pribavljen u skladu sa zakonom, jer su neki od razgovora okrivljene sa drugim licima vođeni pre datuma donošenja naredbe sudije za prethodni postupak o tajnom nadzoru komunikacije okrivljene. Ovim navodima branioca okrivljene se, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer, iako se u spisima predmeta nalaze transkripti snimljenih telefonskih razgovora i „sms“ poruka okrivljene AA sa drugim licima pre datuma 19.05.2015. godine, iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta, proizilazi da sud na istima nije zasnovao pravnosnažnu presudu, već je sud u konkretnom slučaju u toku dokaznog postupka izvršio uvid i pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao samo na transkriptima snimljenih telefonskih razgovora i „sms“ poruka okrivljene AA i tonskim zapisima istih po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Jagodini Kpp.pov.2.broj 15/15 od 19.05.2015. godine o tajnom nadzoru komunikacije, tačnije na razgovorima vođenim dana 10.06.2015. godine i dana 23.06.2015. godine, a što jasno proizilazi iz razloga prvostepene presude datih na stranama 15 i 19, a koji transkripti i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonit dokaz na kojem se presuda može zasnivati. Ovo, imajući u vidu da su navedeni transkripti, koje je sud izveo kao dokaz, nastali kao rezultat zakonito sprovedene posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije okrivljene AA sa drugim licima, koja je izvršena na osnovu obrazložene naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Jagodini Kpp.pov.2.broj 15/15 od 19.05.2015. godine o tajnom nadzoru komunikacije, donete na predlog Višeg javnog tužioca u Jagodini Str.pov.br.59/15 od 18.05.2015. godine, a sve u skladu sa odredbama članova 166. do 170. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme donošenja navedene naredbe i u vreme sprovođenja prema okrivljenoj mere određene tom naredbom.

Dakle, kako, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeni transkripti snimljenih telefonskih razgovora i „sms“ poruka okrivljene AA i tonski zapisi istih predstavljaju zakonit dokaz na kojem se presuda može zasnivati, to su iz navedenih razloga neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Branilac okrivljene u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da nižestepeni sudovi nisu u pobijanim odlukama jasno i precizno objasnili na koji način je okrivljena izvršila krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašena krivom, te kakav je tačno dogovor postigla sa okrivljenim BB, a koji navodi branioca okrivljene bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u obrazloženju zahteva se navodi i da okrivljena nije izvršila predmetno krivično delo, jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da je ona primila obećanje poklona u novcu da izvrši službenu radnju koju ne bi smela da izvrši i to da ubrza postupak donošenja rešenja za VV, te da je za to nakon deset dana primila obećani poklon u novcu u iznosu od 50 evra, već je to samo konstrukcija suda, a što u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Takođe, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje i da su nižestepeni sudovi svojim postupanjem povredili pravo okrivljene na pravično suđenje zajemčeno članom 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Slobodana Dragutinovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljene u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić