Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac mal. sada punoletnog AA, adv. Rastko Ružičić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1. i 2. u vezi člana 438. stav 1. tačka 4), 9) i 10) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane odluke i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca mal. sada punoletnog AA, adv. Rastka Ružičića, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 438. stav 1. tačka 4), 9) i 10) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac mal. sada punoletnog AA, adv. Rastko Ružičić, pravnosnažna rešenja pobija zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 344. stav 2. u vezi stava 1 KZ, navođenjem, da se u radnjama mal. sada punoletnog AA, ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer nedostaje subjektivni element – krivica, to jest da krivično delo nije izvršeno sa direktnim umišljajem, imajući u vidu da je oštećeni kritičnom prilikom pretrpeo lake telesne povrede, pa se teža posledica jedino može prepisati nehatu, a kako je pravnosnažnim odlukama teža posledica pripisana direktnom umišljaju, to onda nema ni krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, kod krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, kao težeg oblika navedenog krivičnog dela, radnje izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje, nanošenje lake telesne povrede je kvalifikatorni element obuhvaćen umišljajem okrivljenog, a što znači da je postojanje umišljaja kod okrivljenog u odnosu na laku telesnu povredu nužno da bi se krivično delo pravno kvalifikovalo kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, utvrđeno na strani 14 i 15 obrazloženja prvostepenog rešenja, između ostalog je navedeno da je između ostalih i mal. sada punoletni AA „postupao sa direktnim umišljajem u odnosu na preduzete radnje, jer je bio svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, u zajednici i po predhodnom dogovoru, vršio nasilje prema oštećenom AA, značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir... usled čega je oštećeni dobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja gornje usne, nagnječenja poglavine i nagnječenja donjeg dela leve podlaktice“.

Dakle, iz navedenog proizilazi da je mal. sada punoletni AA u odnosu na radnju izvršenja koja se sastoji u vršenju nasilja prema oštećenom i posledici dela koja se sastoji u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, postupao sa direktnim umišljajem, kao i da je nanošenje lake telesne povrede, koju je zadobio oštećeni, obuhvaćeno umišljajem okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno krivično delo nasilničko ponašanje iz stava 2. člana 344. KZ postoji samo u slučaju kada je nanošenje telesne povrede obuhvaćeno umišljajem okrivljenog, jer je to bitno subjektivno obeležje bez koga nema kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela, te kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u obrazloženju pobijanog rešenja da je mal. sada punoletni AA u odnosu na laku telesnu povredu koju je zadobio oštećeni postupao sa umišljajem, to se u njegovim radnjama stiču sva zakonska obeležja kvalifikovanog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca mal. sada punoletnog AA, adv. Rastka Ružičića, ukazuje da je donošenje pobijanih pravnosnažnih rešenja učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. stav 2. ZKP.

Branilac mal. sada punoletnog AA, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 2. ZKP, jer je pedagog DD u svom izveštaju prejudicirala odluku suda, tretirala mal. sada punoletnog AA kao krivca i time povredila pretpostavku nevinosti okrivljenog u postupku, a što su okolnosti koji izazivaju sumnju u njenu nepristrasnost u krivičnom postupku, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, sumnja u nepristrasnost kao fakultativni osnov za izuzeće u smislu člana 37. stav 2. ZKP nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja se odnosi samo na obavezno izuzeće, koje je navedeno u odredbi člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, se ukazuje i da je u ponovljenom postupku nakon ukidanja rešenja od strane Apelacionog suda, javni tužilac izmenio optužni akt i mal. sada punoletnom AA, stavio na teret da je delo izvršeno ne „u blizini čarde“, već „u naseljenom mestu“ i „u blizini autobuskog stajališta“ kao i da je dodao obeležje krivičnog dela „značajnije“ ispred reči „ugrozili spokojstvo građana“ čime se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Imajući u vidu da je javni tužilac u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 409. stav 1. ZKP, precizirao optužni akt (predlog za izricanje krivične sankcije) to je javni tužilac postupao u svemu u skladu sa odredbama ZKP-a, pa su stoga neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije i krivičnog dela i krivične sankcije.

Stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je u ponovljenom postupku, javni tužilac u optužnom aktu, dodao reči „značajnije“ ispred reči „ugrozio spokojstvo građana“, a koje izmene prema navodima zahteva se odnose na bitno obeležje krivičnog dela i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela na štetu mal. sada punoletnog AA, čime je prema navodima zahteva učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu da navedena izmena u optužnom aktu nije uticala na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, niti na krivičnu sankciju na štetu okrivljenog, to nije povređena odredba člana 453. ZKP, a samim tim nije ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branilac mal. sada punoletnog AA, adv. Rastko Ružičić, ističe i da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih rešenja učinio i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer krivično delo koje se mal. sada punoletnom AA stavlja na teret, nije krivično delo, jer je izostala posledica krivičnog dela, dok, u obrazloženju istog se navodi da kritičnom prilikom nije bilo nikakvog uznemiravanja spokojstva građana, pogotovo ne značajnijeg, niti je bilo težeg remećenja javnog reda i mira, da prema svedočenjima i iskazima datim u postupku, nikog od građana nije bilo na ulici, nije bilo prolaznika, da je drugostepeni sud prihvatio pretpostavke prvostepenog suda, kao i ocena drugostepenog suda o ugroženosti građana (svedoka ĐĐ kao i roditelja oštećenog), ne mogu se smatrati ni običnim ugrožavanjem spokojstva građana i remećenje javnog reda i mira.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac mal. sada punoletnog AA, osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i ukazuje da je izveštaj Centra za socijalni rad Grada Novog Sada nezakoniti dokaz.

Odredbom člana 16. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Dakle, iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se odluke suda ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili ovim zakonom, ili drugim zakonima, ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Međutim, u podnetom zahtevu, se ne ukazuje, da li je navedeni dokaz – izveštaj Centra za socijalni rad Grada Novog Sada nezakonit po načinu pribavljanja, ili je u suprotnosti sa nekim zakonom, i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati sudska odluka, već se ukazuje na sadržinu navedenog izveštaja, dakle osporava se i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) člana 438. stav 1. tačka 4), 9) i 10) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP isti odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić