Na osnovu člana 264. ZKP, okrivlj eni je obavezan da u korist budžetskih sredstava, na ime paušala, uplati iznos od 10.000,00 dinara, kao i da solidarno sa okrivljenim AA plati troškove krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu i to na ime troškova veštačenja iznos od 64.436,64 dinara, kao i da Višem sudu u Pančevu na ime troškova veštačenja plati iznos od 9.000,00 dinara, a okrivljeni Marko Radivojević je obavezan i da Višem sudu u Pančevu nadoknadi troškove veštačenja i branioca po službenoj dužnosti u iznosu od 32.250,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1055/18 od 05.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu, branioca okrivljenog Marka Radivojevića – advokata Bojana Čedića i branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Jakovljevića, a presuda Višeg suda u Pančevu 2K 38/17 od 14.09.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Radivojevića – advokat Bojan Čedić, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na dalje postupanje, te da odloži izvršenje kazne zatvora okrivljenom Marku Radivojeviću.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog Marka Radivojevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija. S tim u vezi branilac navodi da okrivljeni prilikom pretresanja stana, protivno odredbama članova 152. – 157. ZKP, nije poučen o pravima iz člana 8. ZKP, te da ga policijski inspektori nisu pozvali da preda predmete za koje su verovali da će naći pretresom, niti su mu dozvolili da pozove branioca da prisustvuje pretresu, kao i da su suprotno odredbama ZKP pristupili pretresu pre nego što su stigli svedoci pretresa, a kada su stigli – propustili su da im ukažu na ulogu prilikom pretresanja, a zbog čega navedeni zapisnik prema stavu branioca predstavlja nezakonit dokaz, koji je morao biti izdvojen iz spisa.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani, obzirom da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog Marka Radivojevića od 14.03.2017. godine, ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog Marka Radivojevića, obavljeno je na osnovu prethodno pribavljene naredbe sudije za prethodni postupak Kppr 85/17 od 14.03.2017. godine, i u svemu je izvršeno u skladu sa odredbama člana 155. – 157. ZKP, koje regulišu preduzimanje ove dokazne radnje. Pre preduzimanja ove dokazne radnje, naredba je u smislu člana 156. stav 1. ZKP predata okrivljenom Marku Radivojeviću, uz poziv da dobrovoljno preda lica, odnosno predmete koji se traže, isti je poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, pri čemu je na zapisniku konstatovano da okrivljeni nije zahtevao prisustvo branioca. Ovoj dokaznoj radnji prisustvovala su dva svedoka, i to BB i VV, obojica iz ..., koji su, prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja, a okrivljeni Marko Radivojević je, nakon što mu je zapisnik o pretresanju stana pročitan u smislu člana 235. stav 1. i 2. ZKP, isti potpisao bez ikakvih primedbi.

Kako je, dakle, navedeni zapisnik sačinjen u svemu u skladu sa odredbama člana 155. – 157. ZKP, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Radivojevića kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u preostalom delu branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da okrivljeni nije izvršio predmetno krivično delo, da je u predmetnom stanu takođe živela i GG, te da je i okrivljeni AA mogao da pretura po frižideru u kom je pronađena opojna droga, a koji je tokom celog postupka bio glavni „svedok“ protiv okrivljenog Marka Radivojevića.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je uz žalbu na prvostepenu presudu branilac okrivljenog dostavio nov dokaz – izjavu svedoka, a na koji dokaz se „drugostepeni organ, prilikom odlučivanja po žalbi, nije ni osvrnuo“.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac (shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Radivojevića – advokata Bojana Čedića, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić