Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 15/20 od 27.01.2020. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog Miroslava Markovića i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu Kv 579/19 od 27.11.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Ivan Kankaraš, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, „zbog povrede zakona“ učinjene u postupku izricanja jedinstvene kazne, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je „sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer je u vremenu izvršenja težeg krivičnog dela po članu 38. stav 1. Osnovnog krivičnog zakona koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela maksimalna kazna zatvora bila 15 godina, a upravo ta maksimalna kazna - od 15 godina zatvora okrivljenom je izrečena presudom Višeg suda u Novom Sadu broj K 64/06 od 21.11.2006. godine, tako da je izricanjem jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 16 godina i 10 meseci, u postupku spajanja kazni presudom Višeg suda u Novom Sadu Kv 579/19 od 27.11.2019. godine povređen zakon na štetu okrivljenog Miroslava Markovića, jer mu je umesto maksimalne kazne zatvora od 15 godina izrečena kazna zatvora u trajanju od 16 godina i 10 meseci“.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u procesnoj situaciji kada se vrši spajanje kazni od kojih su neke okrivljenom izrečene po različitim krivičnim zakonima, kao što je ovde slučaj po Krivičnom zakonu Savezne Republike Jugoslavije i Krivičnom zakoniku, u postupku koji se sprovodi za spajanje tako izrečenih kazni primenjuje se zakon koji je važio u vreme podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne, a ukoliko je nakon podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne došlo do izmene krivičnog zakona, primenjuje se zakon koji je najblaži za okrivljenog, u smislu člana 5. KZ, naravno pod uslovom da je nakon podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne pa do vremena kada sud o tome odlučuje došlo do izmene krivičnog zakona.

Iz navdednih razloga suprotni navodi branioca okrivljenog, kojima se bez numeričkog označavanja suštinski ukazuje na pogrešnu primenu zakona iz člana 439. tačka 2), ocenjeni su kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić