Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-4970/11od 24.01.2012. godine, delimičnim uvaženjem žalbe i po službenoj dužnosti preinačio je presudu Višeg suda u Kragujevcu 2K 197/10 od 22.09.2011. godine u odnosu na okrivljenog G.K. tako što je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 242. stav 1. KZ RS u vezi sa članom 19. stav 1. OKZ i za to delo mu izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, s tim da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 2 godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u odnosu na okrivljenu S.K. navedenu prvostepenu presudu potvrdio.

Odlučujući u trećem stepenu Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem Kž3- 11/12 od 24.09.2012. godine, uvaženjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, a povodom žalbi Apelacionog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog G.K. i po službenoj dužnosti ukinuo je drugostepenu presudu tog suda Kž1-4970/11 od 24.01.2012. godine, u osuđujućem delu i predmet u tom delu vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-4757/12 od 07.11.2012. godine donesenom u ponovljenom drugostepenom postupku nakon održane sednice veća, odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K-197/10 od 22.09.2011. godine, u odnosu na okrivljenog G.K., potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 66/13 od 31.12.2013. godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-4757/12 od 07.11.2012. godine, zbog povrede zakona-član 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 368. stav 2. ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/2001 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/2004 i dr.) u vezi sa članom 377. stav 5. istog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je navedenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog G.K., advokatu Ž.L., shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog G.K., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke ( član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana presuda Apelacionog suda u Kragujevcu doneta po održanoj sednici veća, protivno odredbi člana 377. stav 5. ZKP važećeg u vreme donošenja presude, kojom je propisano da se izuzetno od stava 1. istog člana pretres pred drugostepenim sudom mora održati ako je u istom krivičnom predmetu presuda jednom bila ukinuta, što je ovde slučaj (ukinuta je i prvostepena, kao i ranije doneta drugostepena presuda) i da je time Apelacioni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. istog Zakonika, što je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude, imajući u vidu i da su u ovoj krivičnoj stvari donošene osuđujuće i oslobađajuće presude, menjano činjenično stanje uz promene pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Međutim, navodi i stavovi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Tačno je da je odredbom člana 377. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijane drugostepene presude i po kojem se ocenjuje zakonitost iste (član 604. stav 1. ZKP), predviđen izuzetak kojim je ovlašćenje drugostepenog suda iz stava 1. istog člana u pogledu ocene da li je i kada potrebno održati pretres pred tim sudom, ograničeno utoliko što je uspostavljena obaveza održavanja pretresa pred drugostepenim sudom ako je u istom krivičnom predmetu presuda jednom bila ukinuta.

Međutim, navedeni izuzetak, suprotno stanovištu iznetom u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ne znači obavezu održavanja pretresa pred drugostepenim sudom uvek i u svakom slučaju odlučivanja tog suda o žalbi u predmetu u kojem je jednom bila ukinuta prvostepena presuda, već samo u situaciji kad drugostepeni sud, u sednici veća (član 376. ranije važećeg ZKP), nađe da ožalbena presuda donesena u ponovljenom prvostepenom postupku sadrži nedostatke zbog kojih bi morala biti ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

To sasvim jasno proizilazi iz odredaba ranije važećeg ZKP , koje se odnose na ovlašćenja drugostepenog suda u pogledu odluka koje može doneti prilikom rešavanja o žalbi (član 385. stav 1. i 2. ranije važećeg ZKP), a koje se moraju dovesti u vezu sa odredbom člana 377. stav 5. tog Zakonika.

Naime, odredbom člana 385. stav 2. ranije važećeg ZKP propisano je da izuzetno od odredaba stava 1. istog člana, u slučaju da je u istom predmetu već jedanput ukinuta prvostepena presuda, drugostepeni sud će u sednici veća ili nakon održanog pretresa doneti odluku, pri čemu ne može ukinuti pobijanu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Dakle, osim odluke o ukidanju prvostepene presude i vraćanju predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sve druge odluke koje je drugostepeni sud odredbom stava 1. istog člana ovlašćen da donese (o odbacivanju žalbe kao neblagovremene ili nedozvoljene, o odbijanju žalbe kao neosnovane i potvrđivanju prvostepene presude i o preinačenju prvostepene presude), drugostepeni sud, i u predmetu u kojem je jednom već ukinuta prvostepena presuda, može da donese bilo u sednici veća, bilo nakon održanog pretresa.

Sledstveno rečenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud, u konkretnom slučaju postupio u skladu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu kad je u sednici veća doneo presudu kojom je, primenom člana 388. ZKP, odbio kao neosnovanu žalbu Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Kragujevcu 2 K-197/10 od 22.09.2011. godine, pa nije učinio povredu zakona-bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 377. stav 5. ranije važećeg ZKP, na koju se, u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. sada važećeg ZKP, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. U svakom slučaju, nakon što sud u trećem stepenu ukine drugostepenu presudu (što je ovde slučaj) veće drugostepenog suda ovlašćeno je da odluči o izjavljenim žalbama, kako u sednici veća, tako i zakazivanjem pretresa pred drugostepenim sudom (načelni stav XVIII zajedničke sednice od 25. i 26. VI 1991. godine).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                          Janko Lazarević,s.r.