Istom presudom na osnovu odredaba člana 264. u vezi člana 261. i 262. ZKP, okrivljeni BB i AA, obavezani su da u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plate troškove krivičnog postupka u iznosu od po 10.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 306/18 od 31.01.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih BB i AA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.703/18 od 10.10.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Vladimir Ališić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i donese presudu kojom se okrivljena oslobađa ili da pobijane presude ukine u celosti i vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je u ovom krivičnom postupku oglašena krivom, jer je pomaganje kao oblik saučesništva, moguć samo u trenutku kada okrivljeni, u odnosu na koga se pomaganje vrši, nije otpočeo sa preduzimanjem radnji izvršenja krivičnog dela ili u vreme kada je sa radnjom izvršenja počeo, ali istu još uvek nije okončao, pa se shodno tome, obraćanje okrivljene AA oštećenom, nakon što je okrivljeni BB izneo svoje pretnje prema oštećenom, ne može pravno kvalifikovati kao pomaganje u smislu člana 35. KZ.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je zahtev izjavio branilac okrivljene AA, proizlazi da su okrivljeni BB i okrivljena AA u dva navrata u vreme i na mestu bliže opisano u izreci te presude, sposobni da shvate značaj svoga dela, da upravljaju svojim postupcima, svesni svoga dela, njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje, izvršili krivična dela za koja su oglašeni krivim, i to, okrivljeni BB, pretnjom ometao oštećenog advokata VV u vršenju advokatske službe, tako što je došao u advokatsku kancelariju oštećenog, pokušao da utiče na oštećenog da obustavi izvršne postupke u svojstvu punomoćnik izvršnih poverilaca, bliže navedenih u izreci te presude rekavši mu da će „leteti glave ako se izvršni postupak ne obustavi“, a okrivljena AA, mu je s umišljajem pomogla tako što je oštećenom rekla „da se to neće tako završiti i da će videti kada tati dođe žuta minuta.“

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni BB, je na način opisan u izreci prvostepene presude, pretio u krivično pravnom smislu oštećenom advokatu VV, koji je u konkretnom predmetu postupao kao punomoćnik i ta pretnja je bila usmerena na ometanje oštećenog u advokatskoj službi na način da on obustavi postupak izvršenja na nekretninama, i do ometanja pravde je došlo već samim tim što je pokušao da na oštećenog utiče u tom pravcu. Reči okrivljene AA opisane u izreci prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev, ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela ometanje pravde, pošto ona nije pretila oštećenom, ali predstavljaju radnju psihičkog pomaganja, da bi se doprinelo izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog BB, jer je ona svojim rečima - da će oštećeni videti kada tati dođe žuta minuta, ukazivala na ozbiljnost opasnosti po oštećenog od pretnje koju je izgovorio okrivljeni BB. Radnje okrivljene AA predstavljaju podršku u ostvarivanju zabranjene posledice i uticaj na oštećenog na koji način je ometala oštećenog u obavljanju svoje advokatske službe, a kako su radnje okrivljene preduzete istovremeno kada i pretnja prvookrivljenog BB, okrivljena AA nije učvrstila volju prvookrivljenog za izvršenje krivičnog dela, ali je podupirala izvršenje krivičnog dela i nastajanje posledice krivičnog dela, a to je uticaj na oštećenog da pretnju prvookrivljenog ozbiljno shvati, zbog čega je oštećeni ometen u obavljanju svoje advokatske službe, jer je pretnja izgovorena od strane prvookrivljenog bila pretnja po njegov život.

Iz napred navedenih razloga, budući da je okrivljena AA, doprinela izvršenju krivičnog dela i da je umišljaj okrivljene obuhvatio pored činjenice da svojim radnjama doprinosi ostvarenju krivičnog dela učinjenog od strane okrivljenog AA, i sve bitne elemente krivičnog dela u čijem izvršenju je pomagala, u radnjama okrivljene AA, stiču se svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. u vezi člana 35. KZ, dok su suprotni navodi i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić