Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Sretko Ćirić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude u delu izrečene kazne u smislu navoda zahteva ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Sretka Ćirića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Sretko Ćirić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u ponovljenom postupku presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K 30/18 od 02.11.2018. godine ostavljena na snazi prvostepena presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 210/13 od 02.12.2016. godine koja je u pogledu odluke o kazni preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 356/17 od 29.03.2017. godine, kojom je okrivljeni AA osuđen zbog krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i jednog meseca. Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 1101/18 od 23.01.2019. godine odbio žalbu okrivljenog AA i potvrdio prvostepenu presudu, pa je donošenjem iste učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, time što je okrivljenom izrečena strožija kazna od one koju je predložio javni tužilac, to jest povredio načelo zabrane preinačenja na gore (reformation in peius), a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, isticao je već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani dva obrazloženja, pretposlednji stav dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preuzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakonika, propisanih u članu članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP), učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog AA, adv. Sretko Ćirić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je i zbog povreda zakona iz člana 437. stav 1. tačka 2) i tačka 3) i člana 440. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe, zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, podnet je i zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu u obrazloženju ne navodi zbog čega smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda Krivičnog zakona.

Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić