Kzz 376/2020 nije krivično delo; 439 t. 1

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 376/2020
04.06.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragana Aćimovića, predsednika veća, Jasmine Vasović, Sonje Pavlović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata dr Dragana Klepića, podnetom protiv presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36Kn.br.98/18 od 12.09.2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.731/19 od 20.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata dr Dragana Klepića, podnet protiv presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36Kn.br.98/18 od 12.09.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Kn.br.98/18 od 14.10.2019. godine, i Višeg suda u Beogradu Kž1.br.731/19 od 20.12.2019. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 36Kn.br.98/18 od 12.09.2019. godine ispravljena rešenjem istog suda Kn.br.98/18 od 14.10.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i za isto mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka kako je određeno izrekom prvostepene presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1.br.731/19 od 20.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Klepića i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36Kn.br.98/18 od 12.09.2019. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Kn.br.98/18 od 14.10.2019. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat dr Dragan Klepić zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude ukinu ili da se preinači prvostepena presuda i okrivljeni oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sporni događaj ne predstavlja krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika već običan porodični izolovani incident, te da je pogrešan stav suda da se kod ovog krivičnog dela čija je radnja definisana trajnim glagolom automatski radi o krivičnom delu nasilje u porodici bez obzira da li je radnja krivičnog dela urađena jednom ili više puta. U konkretnom slučaju, po navodima branioca iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne postoji ni minimum kontinuiranog stanja ugroženosti oštećene, jer zajednica braka između okrivljenog i oštećene već mesecima faktički nije postojala, pa je eventualna ugroženost mogla biti samo trenutna i vezana za konkretnu spornu situaciju koja se odigrala u kratkom vremenskom intervalu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni gone krivično delo, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), a navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti, na kojima se temelji i odbrana okrivljenog, da je reč o izdvojenom porodičnom incidentu i da nema kontinuiteta u vršenju nasilja u porodici, su neosnovani, o čemu je prvostepeni sud na strani 17 stav dva, kao i drugostepeni sud na strani 3 stav dva obrazloženja presude dao jasne razloge, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Dalje u zahtevu branilac okrivljenog ukazuje da prvostepeni i drugostepeni sud prilikom donošenja presuda nisu sa sigurnošću utvrdili vreme i mesto izvršenja krivičog dela, kao i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, nisu dali razloge iz kojih poklanjaju punu veru oštećenoj i njenoj majci, a ignorišu izjavu okrivljenog i njegove majke i osporavaju stav matičnog lekara koji po navodima branioca nije izvršio konstataciju i opis povrede na adekvatan način i u skladu sa pravilima struke, čime se u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakonske odrebe člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom-član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Shodno navedenom, povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je isti u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev u odnosu na povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                        Dragan Aćimović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić