Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 415/18 od 11.01.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i punomoćnika oštećenog BB d.o.o. ..., a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br. 849/17 od 30.04.2018. godine je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Marković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, a da branilac bude obavešten o održavanju sednice veća Vrhovnog kasacionog suda shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su prema okrivljenom preduzimane dokazne radnje zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u periodu od 2009. do 2011. godine nakon čega je optužen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ koje krivično delo nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, tj. nije bilo predviđeno zakonom kao krivično delo, pa kako između krivičnog dela prevare iz člana 208. KZ i krivičnog dela iz člana 234. KZ ne postoji pravni kontinuitet, osudom za krivično delo iz člana 234. KZ koje nije postojalo u vreme izvršenja dela povređen je član 1. KZ i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 2. ZKP propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su neosnovani jer shodno članu 420. stav 2. ZKP sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim opisom krivičnog dela, a u radnjama okrivljenog se stiču svi bitni elementi produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim. Dokazne radnje u ovom krivičnom postupku prema okrivljenom AA izvođene su u pravcu krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, tim dokaznim radnjama utvrđivalo se pribavljanje protivpravne imovinske koristi, svojstvo okrivljenog kao odgovornog lica, način na koji je okrivljeni iskoristio svoj položaj i ovlašćenja i kako je prekoračio granice svojih ovlašćenja, sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist i naneo štetu oštećenom, a nakon čega je tužilaštvo podnelo optužni akt protiv okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 234. KZ koje nije postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovakvoj krivičnopravnoj situaciji, a shodno članu 420. stav 2. ZKP nema pravnog osnova za razmatranje postojanja pravnog kontinuiteta između pravne kvalifikacije koja je inicijalno od strane javnog tužilaštva okrivljenom stavljena na teret i one zbog koje je optužni akt podnet i za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim, s obzirom da nesporno postoji kontinuitet u pogledu predviđenosti protivpravnih radnji u zakonu koje su preduzete od strane okrivljenog, i inkriminisanost istih, jer su te radnje u vreme izvršenja krivičnog dela, kao takve bile propisane članom 359. KZ, dok su u vreme podnošenja optužnog akta predstavljale bitne elemente krivičnog dela iz člana 234. KZ.

Nadalje po stavu Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama ne dovodi se u pitanje pravilna primena zakona, obzirom i da je u odnosu na okrivljenog AA primenjen blaži zakon i pravilno primenjen član 5. KZ, jer je za krivično delo zloupotreba odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje nije postojalo u vreme izvršenja krivičnog dela, a za koje je okrivljeni oglašen krivim, propisana kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina, dok je za krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina. Iz izloženog, Vrhovni kasacioni sud je našao da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog čega je zahtev odbio kao neosnovan.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                     Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić