O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 124/20 od 02.10.2020. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko navedenu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1. br. 154/20 od 11.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 124/20 od 02.10.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Nevena Jeličić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i donese oslobađajuću presudu ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ističe da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da je u postupku po privatnoj tužbi privatnog tužioca VV, doneteo rešenje kojim je krivični postupak prema okrivljenom AA obustavljen, nakon povlačenja privatne krivične tužbe i to za isti događaj, iz kojih razloga smatra da je u pitanju presuđena stvar.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem 22.K. br. 314/18 od 08.05.2018. godine Prvog osnovnog suda u Beogradu, obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca VV, podnetoj preko punomoćnika advokata Jovana Ristića dana 19.06.2017. godine. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno dana 29.05.2018. godine, nakon isteka roka za žalbu.

Prema činjeničnom opisu privatne krivične tužbe podnete od strane privatnog tužioca VV, preko punomoćnika advokata Jovana B. Ristića dana 19.06.2017. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu u predmetu K 314/18 ista je podneta, pored ostalog, i za događaj od 18.05.2017. godine, jer postoji opravdana sumnja da je delo učinjeno na taj način što je okrivljeni toga dana (s tim što je očiglednom omaškom označen datum 18.05.2016. godine), okrivljeni AA uvredio oštećenog VV, ..., tako što je pred fudbalskim igračima GG i DD i fizioterapeutom ĐĐ, nakon fizičkog nasrtaja, kojom prilikom je oštećeni pretrpeo lake telesne povrede, izgovorio tužiocu niz uvreda: „Jebaću ti mater, jebaću ti ženu i decu, zapamtićeš ti mene, tek ćeš da vidiš ko sam ja, nisam ti ja Otašević i svi ostali lokalci...“ pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svojih postupaka i da njima upravlja, svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje hteo u stanju uračunljivosti i sa direktnim umišljajem.

Pobijanom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 124/20 od 02.10.2020. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 11.01.2021. godine, kada je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž1. br. 154/20.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni AA pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prve radnje produženog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. KZ. Ovo, imajući u vidu da se događaj opisan u privatnoj krivičnoj tužbi, kao prva radnja izvršenja i događaj opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi odnosi na istog okrivljenog, te da se događaj dogodio istog dana – 18.06.2017. godine, u istom mestu - u ..., objektu stadiona FK „BB“, pri čemu se događaj odnosi na suštinski bitno iste radnje okrivljenog AA prema istom oštećenom VV, a koje radnje su opisane i u izreci pobijane pravnosnažne presude i u činjeničnom opisu privatne krivične tužbe privatnog tužioca VV od 19.06.2017. godine, po kojoj je krivični postupak pravnosnažnim rešenjem obustavljen.

Kako su činjenice u oba ova krivična postupka vođena prema okrivljenom AA prostorno, vremenski i sadržajno u suštini iste, bez obzira na različitu pravnu kvalifikaciju krivičnih dela, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ima smatrati da se u oba slučaja radi o istom delu. Naime, činjenice koje proizilaze iz istog životnog događaja su samo na neznatno različit način opisane i pravno kvalifikovane kao dva različita krivična dela i pokrenuta dva odvojena krivična postupka i to jedan privatnom tužbom privatnog tužioca VV, a drugi optužnim aktom OJT-a u Gornjem Milanovcu, pa okolnost da činjenični opis krivičnog dela u presudi Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 124/20 od 02.10.2020. godine iako ima isti smisao, nije u potpunosti identičan u pogledu opisa pretnje (izgovorene reči) koju je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenom, u konkretnom slučaju, događaj u celini ne čini suštinski drugačijim, već je sadržajno i ciljno jedinstvo radnji okrivljenog u ovom slučaju ocenjeno kao isto krivično delo.

Stoga, kako se činjenični opisi napred navedenih krivičnih dela odnose na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se odigrao u isto vreme, na istom mestu, prema istom oštećenom i sa bitno istovetnim radnjama okrivljenog AA koje su neraskidivo povezane, to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pobijanim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povređeno je načelo „ne bis in idem“.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u činjeničnom opisu privatne krivične tužbe, podnete od strane privatnog tužioca VV, dana 19.06.2017. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu – kao prva radnja izvršenja, u odnosu na koju je postupak pravnosnažno obustavljen i radnje zbog kojih je on kasnijom pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim, predstavljaju u biti činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, te da su nižestepeni sudovi bili dužni da, pravilnom primenom zakona, prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbiju optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Kako prvostepeni i drugostepeni sud, suprotno zabrani gonjenja i kažnjavanja za isto delo, to nisu učinili, to je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisana članom 4. ZKP.

Kako protiv istog učinioca za isto krivično delo nije moguće voditi dva krivična postupka, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, te otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K. br. 124/20 od 02.10.2020. godine i Višeg suda u Čačku Kž1. br. 154/20 od 11.01.2021. godine, tako što je prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, jer se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenog.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je na osnovu člana 258. stav 3. ZKP uputio oštećenog VV da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                              Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić