Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nenada Sadžakovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je sud trebalo da primeni odredbe člana 103. stav 1. tačka 6. KZ i člana 104. stav 6. KZ obzirom da je za krivično delo iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. KZ propisana kazna zatvora do tri godine, a učinilac je radnje propuštanja preduzeo tokom 2008. godine, tako da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila po proteku šest godina od dana kad je krivično delo izvršeno.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni AA presudom Osnovnog suda u Paraćinu K 869/10 od 10.04.2012. godine oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a koja presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5828/12 od 10.01.2013. godine.

Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je Osnovni sud u Despotovcu rešenjem Kv 139/15 od 21.04.2016. godine usvojio zahtev branioca okrivljenog AA i dozvolio ponavljanje krivičnog postupka protiv ovog okrivljenog koji je okončan navedenim pravnosnažnim presudama i određeno je da se održi novi glavni pretres.

Nadalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je u ponovljenom postupku Osnovni sud u Despotovcu presudom K 58/17 od 04.09.2018. godine ostavio na snazi presudu Osnovnog suda u Paraćinu K 869/10 od 10.04.2012. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 5828/12 od 10.01.2013. godine, a koja presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 13/19 od 05.02.2019. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog, rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka, zbog krivičnog dela koje je bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Potom, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je optužba prekoračena, tako što je okrivljeni pravnosnažnom presudom osuđen za produženo krivično delo, a ne za dva krivična dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, kako mu je to optužnim aktom javnog tužioca stavljeno na teret.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 420. stav 2. ZKP propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, zbog čega Vrhovni kasacioni sud imajući u vidu pri tom da je osuda za produženo krivično delo blaža za okrivljenog od osude za dva istovrsna krivična dela, našao da sud na ovaj način optužbu nije prekoračio.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da propuštanjem okrivljenog nije nastupila zabranjena posledica koja se ogleda u težoj povredi prava drugog, stajući na stanovište da u odsustvu elemenata bića predmetnog krivičnog dela isto po zakonu ne predstavlja krivično delo.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izreka pravnosnažne presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa dakle i posledicu koja se ogleda u težoj povredi prava drugog, zbog čega neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koju se branilac okrivljenog u zahtevu poziva ne predstavlja dozvoljeni razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva kojima se ukazuje na protivrečnost razloga presude sa sadržinom iskaza datim u postupku, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić