Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 4/20 od 23.01.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV – advokata Branislava Grujića i branioca okrivljenog AA – advokata Radislava Marovića i presuda Osnovnog suda u Smederevu 4K 535/18 od 18.02.2019. godine, potvrđena.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu K 535/18 od 14.05.2020. godine, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka oštećene GG padnu na teret osuđenih AA, BB i VV, te su obavezani da oštećenoj GG solidarno isplate, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 197.160,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Kv br. 244/20 od 23.09.2020. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Branislava Grujića i rešenje Osnovnog suda u Smederevu K 535/18 od 14.05.2020. godine preinačno, tako što su okrivljeni obavezani da oštećenoj GG na ime troškova krivičnog postupka solidarno isplate iznos od 155.715,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu Kv br. 377/20 od 22.01.2021. godine, odbačena je žalba branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Branislava Grujića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu Kv br. 244/20 od 23.09.2020. godine.

Zajednički branilac okrivljenih AA, BB i VV – advokat Branislav Grujić podneo je dva zahteva za zaštitu zakonitosti i to protiv:

-pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 4K 535/18 od 18.02.2019. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 4/20 od 23.01.2020. godine u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje;

-pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Smederevu K 535/18 od 14.05.2020. godine, Kv br. 244/20 od 23.09.2020. godine i Kv br. 377/20 od 22.01.2021. godine, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 441. stav 4. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP (stim što branilac okrivljenih u podnetom zahtevu navodi da isti podnosi protiv rešenja Osnovnog suda u Smederevu Kv br. 377/20 od 22.01.2021. godine i Kv br. 244/20 od 23.09.2020. godine, ali iz obrazloženja proizilazi da pobija i prvostepeno rešenje – rešenje Osnovnog suda u Smederevu K 535/18 od 14.05.2020. godine) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Smederevu, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća, o kojoj shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih podnet protiv pravnosnažnih rešenja o troškovima krivičnog postupka je osnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv pravnosnažnih presuda nedozvoljen.

Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Osnovnog suda u Smederevu 4K 535/18 od 18.02.2019. godine, okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno useljenje iz člana 219. stav 1. KZ, da su im izrečene uslovne osude, da su obavezani da plate sudu na ime paušala po 6.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da će sud o troškovima koje je imala oštećena GG odlučiti naknadnim rešenjem. Navedena presuda postala je pravnosnažna dana 23.01.2020. godine donošenjem presude Višeg suda u Smederevu Kž1 4/20.

Osnovni sud u Smederevu je rešenjem K 535/18 od 14.05.2020. godine (predmet postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti) obavezao okrivljene na naknadu troškova krivičnog postupka, obzirom da je odredio da troškovi krivičnog postupka oštećene GG padaju na teret okrivljenih. Veće iz člana 21. ZKP prvostepenog suda je odlučujući o žalbi branioca okrivljenih, izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, žalbu usvojilo i prvostepeno rešenje preinačilo, samo u pogledu visine troškova koju su okrivljeni dužni da solidarno isplate oštećenoj. Odlučujući po žalbi na drugostepeno rešenje, Osnovni sud u Smederevu je rešnjem Kv br. 377/20 od 22.01.2021. godine, odbacio žalbu zajedničkog branioca okrivljenih, kao nedozvoljenu u skladu sa odredbom člana 456. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana određeno da će predsednik veća ili sudija pojedinac, ako nedostaju podaci o visini troškova, doneti posebno rešenje kada se ti podaci pribave.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, samo je odluka o visini troškova mogla biti doneta u pobijanim rešenjima, ali ne i odluka o tome ko snosi troškove.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom nije odlučeno da okrivljeni AA, BB i VV koji su oglašeni krivim u postupku Osnovnog suda u Smederevu 4K 535/18 zbog izvršenja krivičnog dela protivpravno useljenje iz člana 219. stav 1. KZ snose troškove krivičnog postupka.

Po nalaženju ovoga suda, u konkretnoj procesnoj situaciji, kako pravnosnažnom presudom nije odlučeno da okrivljeni snose troškove krivičnog postupka, a pobijanim rešenjima nije odlučeno samo o visini troškova, saglasno stavu 2. člana 262. ZKP, već i o tome ko treba da snosi troškove krivičnog postupka, iz kojih razloga sud nije mogao posebnim rešenjem da obaveže okrivljene da snose troškove koje je oštećena imala u toku postupka, na ime nagrade i naknade njenog punomoćnika.

Stoga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, ukazuje da je Osnovni sud u Smederevu donoseći pobijana rešenja o troškovima krivičnog postupka i obavezivanjem okrivljenih da iste naknade, povredio član 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da je pobijanim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenih, u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Smederevu, na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu primedbe na koje mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih podnet protiv pravnosnažnih presuda je nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, a koje povrede zakona su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca.

Međutim, obrazlažući navedene povrede zakona, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Naime, povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac obrazlaže navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima – ispravama koje ne postoje u spisima predmeta, a što po odredbama ZKP nije dozvoljeno, a sve vezano za činjenicu ko je vlasnik uknjiženih ili neuknjiženih objekata i u koje objekte su se okrivljeni uselili, a da pri tome, bez spisa izvršnog predmeta sud konstatuje da su predmet veštačenja u izvršnom postupku bili svi objekti na predmetnoj parceli sa utvrđenim površinama.

Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac navodi da zbog neutvrđivanja bitnih činjenica u ovoj krivičnoj stvari - ko je vlasnik uknjiženih i neuknjiženih objekata i u koje objekte su se okrivljeni uselili, u izreci pobijane presude nedostaje objektivni element bića krivičnog dela – radnja izvršenja kao neovlašćena useljenje i objekat radnje kao tuđa zgrada, te u vezi s tim iznosi svoje viđenje odlučnih činjenica i svoje zaključke drugačije od onih utvrđenih pravnosnažnim presudama, na kojima zasniva svoj stav da delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo.

Pored iznetog, branilac okrivljenih numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povredu zakona iz člana 447. stav 2. ZKP, a koje povrede nisu zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povreda odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u stavu I izreke ove presude, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u stavu II izreke ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                 Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić