Na osnovu člana 261, 262. i 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1041/20 od 11.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Bosanca - advokata Milisava Čogurića, a presuda Višeg suda u Beogradu K br.35/20 od 20.10.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i dopunu zahteva, podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Bosanca - advokat Milisav Čogurić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 246a stav 1. ili 2. KZ i izrekne mu kaznu zatvora od 15 ili 18 meseci, ili da pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao i dopuna istog zahteva, su neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni ovog zahteva, navodi da je pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, jer je po nalaženju prvostepenog suda okrivljeni proizvodio opojnu drogu marihuanu, i pored toga što je zasadio i uzgojio 4 biljke marihuane isključivo za sopstvenu upotrebu. Prema stavu branioca, obzirom da je okrivljeni priznao da je pronađenu opojnu drogu marihuanu u količini od 244,2 grama držao isključivo za svoju upotrebu, te da nema dokaza da je ova droga bila namenjena daljoj prodaji, to se improvizovano sađenje 4 stabiljke kanabisa ne može smatrati proizvodnjom opojne droge iz člana 246. stav 1. KZ, već u radnjama okrivljenog stoje elementi krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ ili iz člana 246a stav 2. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 246. stav 1. KZ, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, prvostepenom presudom, okrivljeni Aleksandar Bosanac oglašen je krivim zbog toga što je neovlašćeno proizvodio opojnu drogu – kanabis, koja sadrži THC veći od 0,3% na taj način što je na placu pored šupe koja se nalazi 10m od splava čiji je vlasnik, zasadio semenke biljke cannabis sativa i iste zalivao i đubrio do momenta dostizanja vegetativne zrelosti biljaka, a nakon toga iznikle biljke je ubrao, osušio, a nakon sušenja uz pomoć drobilice usitnio, spakovao, rasporedio u kese i iste sklonio u splav i u šupu, koju opojnu drogu, u ukupnoj količini od 244,2 grama, su prilikom pretresa pronašli i od okrivljenog oduzeli policijski službenici SBPOK, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svog dela čije je izvršenje hteo, te svestan zabranjenosti svog dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Ovo stoga što je okrivljeni biljke, koje su kod njega pronađene, uzgajao bez ovlašćenja, pri čemu je preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu neovlašćene proizvodnje (seča listova, koje je zatim sušio i time dobio novi proizvod potreban za konzumiranje – opojnu drogu „marihuanu“ u količini od 244,2 grama), koju je zatim spakovao u paketiće, koji su od strane ovlašćenih službenih lica kod okrivljenog pronađeni i od njega oduzeti.

Stoga navedene radnje, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne predstavljaju samo radnje neovlašćenog uzgoja kanabisa. Pri tome činjenica da je opojnu drogu kanabis okrivljeni proizvodio isključio za sopstvenu upotrebu, a kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju u konkretnom slučaju, obzirom da sve radnje koje je preduzeo predstavljaju proizvodnju opojne droge, a ne uzgoj opojne droge (jer se uzgojem smatraju radnje setve i nege biljke i sve radnje koje su preduzete do njenog biološkog zrenja, dok se pod proizvodnjom podrazumevaju sve radnje iz kojih se može dobiti supstanca koja predstavlja opojnu drogu – sečenje, sušenje i usitnjavanje, odnosno drobljenje, kao u konkretnom slučaju). Ovaj stav izražen je i u odlukama Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1003/2016 od 15.09.2016. godine, Kzz 145/2014 od 04.03.2014. godine i Kzz 245/2014 od 09.04.2014. godine.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti i dopuna istog zahteva, kojima se insistira na drugačijoj pravnoj kvalifikaciji ukazivanjem da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, već bitni elementi krivičnog dela iz člana 246a stav 1. ili stav 2. KZ, ocenjeni su neosnovnaim.

Kako se ostalim navodima zahteva polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te iznosi sopstvena ocena dokaza od strane branioca okrivljenog, to Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nije razmatrao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić