Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog AA je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Valjevu Km 23/20 od 24.12.2020. godine prema maloletnom, sada punoletnom AA, izrečena vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva i posebna obaveza da redovno pohađa školu, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, nakon čega je branilac maloletnog sada punoletnog AA, advokat Aleksandar Stamenić, podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 228.000,00 dinara. Odlučujući o navedenom zahtevu Viši sud u Valjevu je pobijanim prvostepenim rešenjem u skladu sa važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, zakonskom zastupniku maloletnog sada punoletnog AA na ime troškova krivičnog postupka dosudio iznos od 163.500,00 dinara, nalazeći da je zahtev branioca neosnovan u delu kojim su traženi troškovi na ime obavljenog poverljivog razgovora i odbrane u PU Valjevo, dana 14.06.2010. godine sa obrazloženjem da su u pitanju troškovi vezani za radnje preduzete pred organom policije koji organ u smislu člana 261. stav 6. ZKP treba da isplati troškove predistražnog postupka kao i u delu kojim je branilac tražio isplatu troškova na ime sastava zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, jer ovi troškovi, po oceni predsednika veća, nisu nužni i opravdani, s obzirom na to da je branilac imao mogućnost da na glavnom pretresu, a ne posebnim podneskom, podnese zahtev za naknadu troškova i opredeli njihovu visinu.

Međutim, po oceni ovog suda, osnovano branilac maloletnog sada punoletnog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem na štetu maloletnog sada punoletnog AA povređen zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, time što mu nisu priznati troškovi na ime obavljenog poverljivog razgovora i prisustva branioca – odbrane od strane izabranog branioca prilikom saslušanja u policiji kao i na ime sastava zahteva za naknadu troškova kriviičnog postupka.

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka, a stavom 2. istog člana, propisano je da ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik ne uzme branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Odredbom člana 79. stav 1. ZM, određeno je, između ostalog, da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka samo ako je maloletniku izrekao kaznu, a da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka, od njegovog pokretanja do njegovog završetka.

Odredbom člana 2. tačka 14) ZKP, određeno je značenje izraza „postupak“, koji se odnosi na predistražni postupak i krivični postupak.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni ovoga suda, ne može se prihvatiti kao osnovan zaključak iznet u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da maloletnom sada punoletnom AA ne pripadaju troškovi postupka na ime obavljenog poverljivog razgovora i odbrane od strane izabranog branioca u policiji, jer odredba člana 261. stav 1. ZKP, propisuje da u troškove krivičnog postupka spadaju izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i izdaci iz predistražnog postupka.

Nadalje, kako je odredbom člana 261. stav 6. ZKP, predviđeno da troškovi predistražnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca koga je odredila policija, isplaćuje taj organ, to se u slučaju izabranog branioca troškovi koje je okrivljeni imao za odbranu u predistražnom postupku smatraju troškovima krivičnog postupka o kojima odlučuje sud u skladu sa odredbama člana 263-265 ZKP.

Polazeći od navedenog, po oceni ovoga suda, pobijanim rešenjima je povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, jer kako je maloletni sada punoletni AA u predistražnom postupku imao troškove na ime odbrane od strane izabranog branioca – obavljanje poverljivog razgovora i prisustvo saslušanju maloletnika u policiji (koje radnje je bilo neophodno preduzeti za potrebe odbrane u datoj fazi postupka i da se odbrana iz predistražnog postupka ceni kao validan dokaz), i kako troškovi postupka u konkretnom slučaju padaju na teret budžetskih sredstava, to zahtev branioca za naknadu predmetnih troškova nije mogao biti odbijen iz razloga navedenih u pobijanim rešenjima.

Pored toga, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti maloletnog sada punoletnog AA ističe da je odbijanjem zahteva za naknadu troškova postupka na ime nagrade braniocu za sastav zahteva za naknadu troškova postupka sa obrazloženjem da ovi troškovi nisu nužni, povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetni podnesak – troškovnik kojim je branilac zahtevao naknadu troškova krivičnog postupka, predstavlja inicijalni akt - podnesak koji je sačinjen radi ostvarivanja prava i interesa maloletnog sada punoletnog AA, s obzirom da sud po službenoj dužnosti nije pokrenuo postupak za isplatu troškova, već je to inicirao upravo branilac maloletnog sada punoletnog AA pomenutim podneskom, pa se stoga ne može prihvatiti zaključak iznet u pobijanim rešenjima da ovaj podnesak nije bio neophodan. Stoga, kako nagrada za sastavljanje zahteva za troškove krivičnog postupka nije predviđena Tar. brojem 4, stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, to se ista ima tretirati kao nagrada za sastavljanje ostalih podnesaka u krivičnom postupku shodno stavu 2. Tar. broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% naknade iz Tar.br.1.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca mal. sada punoletnog AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Valjevu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                         Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić