Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.44/21 od 09.02.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Loznici 1K br.81/16 od 05.10.2020. godine preinačena je tako što su radnje okrivljenog AA, izvršene na štetu „VV“ DOO iz ..., za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje delo je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su iz činjeničnog opisa tog krivičnog dela izostavljene radnje izvršene na štetu oštećene GG, dok su žalba branioca okrivljenog AA u preostalom delu, kao i žalba branioca okrivljenog BB odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Predrag Filipović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) i stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u pogledu krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret pod tačkom 4 optužnice postoji potpuno pogrešna kvalifikacija krivičnog dela na štetu okrivljenog, obzirom da nema elemenata krivičnog dela teške krađe već elemenata krivičnog dela obične krađe ili krivičnog dela uništenja i oštećenja tuđe stvari, imajući u vidu da je prema navodima optužnice i činjeničnom utvrđenju suda okrivljeni došao do šanka i sa stola pored šanka oduzeo mobilni telefon od oštećene GG. Stoga je prema stavu odbrane u odnosu na ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u smislu odredbe člana 104. stav 6. u vezi člana 103. stav 1. tačka 6) KZ, pri čemu za ovo delo nema ni optužbe ovlašćenog tužioca u smislu člana 212. stav 4. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, su neosnovani.

Ovo stoga što je drugostepeni sud u svojoj odluci konstatovao i otklonio navedene povrede zakona, na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Naime, presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.44/21 od 09.02.2021. godine, prvostepena presuda preinačena je tako što je okrivljeni AA oglašen krivim za radnje izvršene na štetu „VV“ DOO iz ..., koje radnje su pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, i za ovo krivično delo okrivljeni je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su iz činjeničnog opisa produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30, 33. i 61. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret, izostavljene radnje izvršene na štetu oštećene GG. Pri tome, drugostepeni sud je na strani 5 stav prvi svoje odluke jasno naveo da je u pogledu krivično-pravne radnje, izvršene na štetu oštećene GG nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, dana 10.12.2019. godine, shodno odredbama člana 103. tačka 6) i člana 104. stav 6. KZ obzirom da ova radnja sadrži sva obeležja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ, te da je izvršena dana 10.12.2013. godine.

Imajući u vidu da je drugostepeni sud, usvajajući žalbu branioca okrivljenog AA u ovom delu, preinačio prvostepenu presudu i iz činjeničnog opisa dela koje je okrivljenom stavljeno na teret izostavio radnje izvršene na štetu oštećene GG, te ga oglasio krivim samo za radnje izvršene na štetu oštećenog „VV“ DOO iz ..., pravno kvalifikujući ovo krivično delo kao krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. i 33. KZ, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Predraga Filipovića, kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odbijeni kao neosnovani.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U uvodu zahteva, branilac okrivljenog samo formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, međutim, u obrazloženju ne navodi nijednom rečju u čemu se ova povreda sastoji, već u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 3 optužnice sud utvrdio krivicu okrivljenog jedino na osnovu iskaza okrivljenog BB, koji je svoj iskaz menjao u toku postupka, kao i da je u ovom delu presuda zasnovana na pretpostavkama i da nema nikakvih dokaza da je okrivljeni izvršio ovo krivično delo, te dakle ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, zahtevom se ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako odredbama člana 485. stav 4. ZKP, kojima su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tčaka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić