Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 169/21 od 16.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Jovanović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je u odnosu na deo vremenskog perioda obuhvaćenog izrekom prvostepene presude i to za mesece januar, februar i mart 2016. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakoniotosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, koje je izvršio tako što je u vremenskom periodu od 01.01.2016. godine do 31.08.2016. godine sukcesivno u više navrata napravio isprave sa neistinitom sadržinom – radne liste čuvara obezbeđenja autobuske stanice DOO „BB“, za mesece januar, februar, mart, april, maj, jun, jul i avgust 2016. godine na način opisan u izreci presude i nakon što mu je prestao radni odnos radne liste upotrebio kao prave i dostavio ih kao dokaz Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici uz tužbu radi naplate uvećane zarade za neiskorišćen godišnji odmor, tako da se, po nalaženju ovog suda, u situaciji kada je preduzeto više radnji izvršenja dela, rok zastarelosti krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo računa od 31.08.2016. godine kada je preduzeta poslednja radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Stoga bi, imajući u vidu kaznu propisanu za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ – kazna zatvora do tri godine, u smislu odredbi člana 103. stav 1. tačka 6) i člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo nastupila protekom dana 31.08.2022. godine. Iz navedenog proizlazi da su pobijane presude i prvostepena od 26.04.2021. godine i drugostepena presuda od 16.03.2022. godine, donete pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na neoverenim fotokopijama radnih lista koje u toku postupka nisu sravnjene sa originalima, jer su isti, po kazivanju svedoka VV, uništeni od strane oštećene, a prema stavu odbrane, obične fotokopije odnosno prepisi radnih lista ne mogu se smatrati ispravom, niti iste mogu imati dokaznu vrednost.

Okolnosti navedene u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog je izneo i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju svoje presude na strani 2, u šestom stavu, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 492. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog u zahtevu dalje navodi i to da prvostepeni sud nije na jasan i nedvosmislen način utvrdio postojanje direktnog umišljaja kod okrivljenog, već je samo naveo njegovu zakonsku definiciju ne dajući razloge o činjenicama iz kojih izvodi zaključak o postojanju ovog oblika vinosti kod okrivljenog, dok se drugostepeni sud ovim pitanjem uopšte nije ni bavio u svojoj presudi. Prema navodima zahteva, prvostepeni sud prilikom odlučivanja nije imao u vidu brojne kontradiktornosti u iskazima svedoka VV, GG i DD, dok je sa druge strane, iskaz svedoka ĐĐ, pogrešno ocenio kao neistinit i protivrečan, a odbranu okrivljenog kao neprihvatljivu.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza od strane suda i iznosi sopstvene činjenične zaključke, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Pored navedenog, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, navodima da je sud odbio sve dokazne predloge branioca, čime je povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić