Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 Spk 10/2018 od 07.02.2019. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, preinačena je presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K. Po4. 120/2018 od 04.10.2018. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok su žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Lazar Krstić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će ostaviti na pravnoj snazi presudu Višeg suda u Nišu K. Po4. 120/2018 od 04.10.2018. godine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Neosnovano se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, obzirom da okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica, niti je u tom svojstvu preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju – prekoračenje granica svog službenog ovlašćenja u nameri pribavljanja kakve koristi drugom licu, stajući na pravno stanovište da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču zakonska obeležja prekršaja iz člana 103b stav 2. Zakona o budžetskom sistemu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Sledstveno iznetom, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno je određena i može se sastojati u iskorišćavanju službenog lica službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno nanošenju kakve štete ili teže povrede prava drugog.

Ovo krivično delo okrivljeni može izvršiti isključivo sa direktnim umišljajem, kao oblikom krivice.

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3. KZ propisan je pojam službenog lica kojim se, između ostalog smatra lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kome je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Sledstveno iznetom, a imajući u vidu pri tom da je Zakonom o javnim službama u članu 1. stav 1. propisano da se javnom službom smatraju ustanove, preduzeća ili drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom koji obavljaju delatnost, odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građanina, odnosno zadovoljenje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima, pri čemu su u članu 3. ovog zakona određene oblasti u kojima se osnivaju ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa, među kojima je navedena i oblast zdravstvene zaštite, kao i odredbu člana 130. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koja propisuje ko su organi zdravstvene ustanove, među kojima se navodi i njen direktor, a u članu 131. stav 1. ovog zakona dužnosti direktora i to organizacija rada i rukovođenje procesom rada, predstavljanje i zastupanje zdravstvene ustanove i odgovornost za zaštitu njenog rada, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu da zdravstvena delatnost Specijalne bolnice za rehabilitaciju ''BB'', kao ustanove kojoj su poverena javna ovlašćenja radi ostvarivanja prava i interesa građana u oblasti zdravstva, okrivljeni, kao organ koji rukovodi radom i odgovara za zakonitost rada navedene ustanove, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog ima svojstvo službenog lica u smislu citirane odredbe člana 112. stav 3. tačka 3. KZ.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog da isti nije preduzeo ni jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela u pitanju obzirom da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni u kritičnom periodu u svojstvu službenog lica obavljajući funkciju v.d. direktora Specijalne bolnice za rehabilitaciju ''BB'' prekoračio granice svog službenog ovlašćenja, i na taj način pribavio kakvu korist većem broju lica tako što je postupajući suprotno Uredbi o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, bez pribavljene saglasnosti nadležnog ministarstva i bez sprovedenog raspisivanja javnog oglasa kod Nacionalne službe za zapošljavanje, zaključio ugovore o radu sa većim brojem lica i na taj način istima pribavio korist u vidu zapošljavanja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakva izreka presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ, zbog čega se ne može prihvatiti pravno stanovište izraženo u zahtevu branioca okrivljenog da se u radnjama istoga stiču zakonska obeležja prekršaja iz člana 103b stav 2. Zakona o budžetskom sistemu, obzirom da kao zakonsko obeležje ovog prekršaja za razliku od krivičnog dela zloupotreba položaja službenog lica iz člana 359. stav 1. KZ nije propisana namera pribavljanja sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, nanošenje drugom kakve štete ili teže povrede prava drugog.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer nije, shodno odredbi člana 54. stav 3. KZ pravilno primenio zakon kod ocene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne.

Naime, odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda sud nije mogao kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog da ceni broj zaključenih ugovora u radu, na šta se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev kao osnovan usvojio i preinačio pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 Spk 10/2018 od 07.02.2019. godine, tako što je okrivljenom izrekao uslovnu osudu, a kako je sve to navedeno u izreci ove presude.

Prilikom određivanja vrste i visine krivične sankcije sud je kao pravilno utvrđene i ocenjene uvažio okolnosti iz pravnosnažnih presuda, a naime, od olakšavajućih okolnosti je cenio lične i imovinske prilike okrivljenog, a pre svega da isti do sada nije osuđivan, kao i objektivne okolnosti u kojima se predmetna bolnica nalazila, a od otežavajućih okolnosti vezanih za stepen krivice okrivljenog i jačinu povrede zaštićenog dobra koje sve okolnosti opravdavaju izricanje uslovne osude, a kako je to već navedeno u izreci ove presude.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                                   Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić