Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 11/19 od 08.02.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Zlatana Kurtovića i presuda Osnovnog suda u Sjenici K 35/17 od 24.09.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zlatana Kurtovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da se radnja koju je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo ne može smatrati radnjom umišljajnog pomaganja u izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog BB.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 35. stav 2. KZ propisano je da se kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom. Odredbom člana 36. KZ kojom su određene granice odgovornosti i kažnjivosti saučesnika i to stavom 1. propisano je da je izvršilac odgovoran za izvršeno krivično delo u granicama svog umišljaja ili nehata, a podstrekač i pomagač u granicama svog umišljaja. Odredbom člana 36. stav 4. KZ propisano je da lični odnosi, svojstva i okolnosti koji predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela ne moraju postojati kod podstrekača ili pomagača, a podstrekaču ili pomagaču koji nema takvo lično svojstvo kazna se može ublažiti.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA time što je postigao prethodni dogovor sa okrivljenim BB i pošao sa okrivljenim BB iz ... za Novi Pazar kako bi upravljao navedenim motornim vozilom pomogao okrivljenom BB u izvršenju predmetnog krivičnog dela, dakle, u radnjama okrivljenog AA stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi člana 35. KZ za koje je oglašen krivim.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić