U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Dragomira Milojevića, Milunke Cvetković i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Rašida Sakića i dr., zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rašida Sakića, advokata Slobodana Antonića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 233/19 od 03.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1224/19 od 29.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.09.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rašida Sakića, advokata Slobodana Antonića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 233/19 od 03.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1224/19 od 29.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici K 233/19 od 03.10.2019. godine, pored ostalih, okrivljeni Rašid Sakić oglašen je krivim zbog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.01.2019. godine do 13.08.2019. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana u kome boravi, počev od 13.08.2019. godine pa sve dok mera traje.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećeni AA je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu, a okrivljeni su na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate OJT u Loznici iznos od 343.675,35 dinara, oštećenom na ime troškova krivičnog postupka iznos od 49.500,00 dinara i sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 60 dana, od dana pravnosnažnosti presude.

Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Loznici i branilaca okrivljenih Rašida Sakića i BB, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1224/19 od 29.01.2020. godine, iste odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog Rašida Sakića, advokat Slobodan Antonić blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povrede zakona - član 439. tačka 1) i 2) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, preinači pobijane presude i okrivljenog Rašida Sakića oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rašida Sakića je neosnovan. Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog Rašida Sakića u podnetom zahtevu navodi da iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog ne proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kao i da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, obzirom da vrednost oduzetih stvari ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara, zbog čega se, prema navodima odbrane, u radnjama okrivljenog eventualno stiču subjektivni i objektivni elementi privilegovanog oblika krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 4. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u pogledu istaknute povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP su neosnovani, iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni Rašid Sakić, postupajući u saizvršilaštvu, „...u uračunljivom stanju, svestan svog dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje, upotrebom sile i pretnjom da će neposredno napasti na život i telo, oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist tako što je po prethodnom dogovoru došao do krojačke radnje oštećenog, gde je okrivljeni BB više puta zalupao na zaključana vrata, a kada je oštećeni to čuo i otključao vrata, u unutrašnjost radnje je ušao prvo okrivljeni BB, a za njim odmah i okrivljeni Sakić, koji je u ruci nosio metalni ključ za odvrtanje točkova....i sa istim odmah dva puta udario oštećenog u predelu potiljka glave, od kojih udaraca se oštećeni sagao i rukama pokušao da zaštiti glavu, ali je okrivljeni Sakić nastavio da ga udara sa metalnim ključem u predelu leđa i rebara sa leve bočne strane....pa su oštećenom naredili da se umije jer mu se sa glave slivala krv, u čemu ga je okrivljeni Sakić požurivao rečima „Požuri, iseći ću te“....nakon čega je okrivljeni BB uzeo krojačke makaze i oštećenom stavio uz vrat, a drugom rukom zatvorenom šakom ga udario u čelo i zahtevao od oštećenog da se izvini okrivljenom Sakiću....i da mu preda 50 eura..., pa su obojica okrivljenih počeli da traže novac po radnji....,a okrivljeni Sakić pronašao isti u jakni oštećenog, a okrivljeni BB u fioci stola, te su sav novac stavili na sto, a zatim se sa iznosom od oko 4.500,00 dinara udaljili u nepoznatom pravcu, pri čemu su sve vreme pretili oštećenom da će ga ukoliko ih prijavi ubiti, likvidirati, kojom prilikom je oštećeni zadobio lake telesne povrede ...“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, po nalaženju ovoga suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Rašida Sakića stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi stava 33. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Kako, iz činjeničnog opisa krivičnog dela jasno proizilazi da je okrivljeni Rašid Sakić kritičnom prilikom, postupajući u saizvršilaštvu, upotrebom sile i pretnje protiv oštećenog AA, oduzeo tuđu pokretnu stvar - novac u nameri da njegovim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno je primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog Rašida Sakića kao krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani. Činjenica da je okrivljeni zajedno sa još jednim licem, kritičnom prilikom u kući oštećenog pronašao i oduzeo oko 4.500,00 dinara i po nalaženju ovoga suda ne ukazuje da je okrivljeni išao za tim da kritičnom prilikom pribavi malu imovinsku korist, već nasuprot tome, njegove krivičnopravne radnje bliže opisane u izreci pravnosnažne presude jasno ukazuju da je okrivljeni imao nameru da kritičnom prilikom oduzme novac u većem iznosu.

Nadalje, ovaj branilac u podnetom zahtevu ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zapravo osporava ocenu dokaza – listing dolazno odlaznih – poziva i činjenična utvrđenja suda, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Međutim, kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ovim navodima ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić