Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog AA, adv. Zoran Stojanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijana rešenja u smislu navoda zahteva ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Zorana Stojanovića, je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Obrenovcu K 1/17 od 23.10.2018. godine, obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobražaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu Kt 1062/15 od 28.12.2016. godine, nakon odustanka javnog tužioca od optužbe, a istim rešenjem odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pobijanim prvostepenim rešenjem, okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 126.000,00 dinara, a drugostepenim rešenjem je preinačeno prvostepeno rešenje i odlučeno da se na ime troškova krivičnog postupka okrivljenom AA isplati iznos od 193.892,17 dinara iz budžetskih sredstava suda i to braniocu okrivljenog, adv. Zoranu Stojanoviću, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, dok je u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog AA odbijen kao neosnovan.

Pobijanim rešenjima, odbijen je zahtev branioca okrivljenog za naknadu putnih troškova koje je branilac okrivljenog imao na ime pristupa na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Obrenovcu, uz obrazloženje da branilac nije dostavio dokaze da je na te glavne pretrese pristupio sopstvenim vozilom, odnosno da nije dostavio odgovarajuće račune za gorivo.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, je između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak i kada se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, donošenjem pobijanih rešenja, povređen je zakon u smislu člana 441. stav 4. u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer pobijanim odlukama sud okrivljenom nije dosudio nužne izdatke koje je njegov branilac imao u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom, a koji su u zahtevu za naknadu troškova traženi. Naime, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli da okrivljenom ne priznaju pravo na naknadu putnih troškova koje je njegov branilac imao na ime pristupa na glavne pretrese, uz obrazloženje da branilac nije dostavio dokaze da je na iste pristupio sopstvenim vozilom, to jest nije dostavio odgovarajuće račune za gorivo.

S tim u vezi, a imajući u vidu da okrivljenom u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac, pa i izdaci za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, odnosno naknada za prevoz sopstvenim vozilom čija visina se tačno može odrediti na osnovu odredbe člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te kako nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi dokaz koju vrstu prevoza je branilac koristio u tim situacijama (pri čemu je to njegov slobodan izbor), to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu iz razloga što ti troškovi nisu posebno dokazani, dostavljanjem fiskalnih računa za gorivo i dr.

U odnosu na suprotne navode zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nagrada za sastavljanje žalbe na rešenje o troškovima postupka nije predviđena Tarifnim brojem 5. stav 1. i 2. već se ova žalba ima tretirati kao „ostali podnesci“ u krivičnom postupku shodno stavu 2. Tarifnog broja 4, za čije sastavljanje advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1 (s tim što se branilac okrivljenog pogrešno poziva na Tarifni broj 11. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, a koji se odnosi na prekršajni postupak i postupak privrednih prestupa).

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Obrenovcu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić