Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 54/11
31.08.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.Š, zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.br. 568/11 od 08.07.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.528/11 od 31.03.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca, okrivljenog N.Š. i njegovog branioca advokata B.S, dana 31.08.2011. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            UVAŽAVA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.br.568/11 od 08.07.2011. godine i utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.528/11 od 31.03.2011. godine povređen zakon - čl. 369. tačka 1. i 3. i čl. 368. stav 1. tačka 11. Zakonika o krivičnom postupku, u korist okrivljenog N.Š.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Osnovnog suda u Šapcu 7 K.br.1132/10 od 28.09.2010. godine okrivljeni N.Š. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati 9.500,00 dinara a na ime sudskog paušala 1.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

 

Apelacioni sud u Beogradu svojom presudom Kž1.br.528/11 od 31.03.2011. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog a po službenoj dužnosti preinačio je presudu Osnovnog suda u Šapcu 7 K.br.1132/10 od 28.09.2010. godine tako što je na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. ZKP okrivljenog N.Š. oslobodio od optužbe. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.br.568/11 od 08.07.2011. godine protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.528/11 od 31.03.2011. godine, zbog povrede zakona u korist okrivljenog i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da je navedenom presudom povređen krivični zakon i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenog N.Š.

 

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, okrivljenog N.Š. i njegovog branioca B.S, advokata iz Š, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podignut i po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

Osnovano se u zahtevu ističe da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen krivični zakon iz člana 369. tačka 1. i 3. ZKP i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, u korist okrivljenog N.Š.

 

Naime, u obrazloženju svoje presude drugostepeni sud navodi da ''u izreci pobijane prvostepene presude nisu sadržani elementi krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret i za koje je oglašen krivim'' to jest krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je po oceni drugostepenog suda blaže po učinioca od krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS za koje je ustvari oglašen krivim, a koji zakon (član 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ) na osnovu odredbe člana 5. stav 2. KZ treba u konkretnom slučaju primeniti.

 

Nedostatak elemenata krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ drugostepeni sud vidi u tome što u izreci prvostepene presude, u opisu radnji okrivljenog nije navedeno da je ''značajnije ugrožavao javni red i mir'' (strana 3 stav 3 drugostepene presude). Ovako dati razlozi su nejasni jer – značajnije ugrožavanje javnog reda i mira, ne predstavlja elemenat bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ već je posledica kao elemenat ovog krivičnog dela, kako se to osnovano navodi u zahtevu, alternativno određena i sastoji se u ''značajnijem ugrožavanju spokojstva građana'' ili ''težem remećenju javnog reda i mira''.

 

Dakle, suprotno stanju u spisima predmeta, drugostepeni sud je u razlozima svoje presude našao da, u radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, nisu sadržani elementi krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ iako su oni sadržani, navodeći za takav pravni zaključak nejasne razloge (da u izreci prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni značajnije ugrožavao javni red i mir) čime je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

 

Drugostepeni sud je svojom presudom okrivljenog N.Š. na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe da je: - dana 13.07.2004. godine u večernjim satima u V. u ugostiteljskom objektu „L“ i ispred njega, vršenjem nasilja prema drugima, izazivanjem tuče i drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, tako što je bez povoda udario staklenom pivskom flašom u predelu arkade oštećenog B.Đ. iz B. nanevši mu laku telesnu povredu izraženu u vidu nagnječna – razderne rane u predelu obrve na čelu, a zatim više puta udario nogom u predelu glave oštećenog Ž.M. iz B. dok je ovaj ležao na zemlji nanevši mu lake telesne povrede izražene u vidu kontuzije nosa i usta i razderno-nagnječne rane nosa, pri čemu raniji život okrivljenog ukazuje na njegovu sklonost ka ovakvom ponašanju, pri čemu je usled alkoholisanosti bio bitno sniženo uračunljiv u koje stanje je sam sebe doveo, svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje – čime bi izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS.

 

Prema zakonskom opisu bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 220. KZ RS, elemente osnovnog oblika ovog krivičnog dela (iz stava 1.) čine alternativno propisani mogući načini izvršenja dela i to ''grubo vređanje ili zlostavljanje drugoga, vršenje nasilja prema drugom, izazivanje tuče ili drsko ili bezobzirno ponašanje učinioca'' čija posledica je takođe alternativno određena i sastoji se u ''ugrožavanju spokojstva građana ili remećenju javnog reda'' s tim što se u pogledu ličnog svojstva učinioca traži i da njegov raniji život ukazuje na sklonost ka ovakvom ponašanju.

 

Identičan način izvršenja osnovnog oblika navedenog krivičnog dela propisan je i odredbom člana 344. stav 1. KZ s tim što se posledica koja je takođe alternativno određena sastoji u ''značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira'' dok svojstvo učinioca u smislu njegove sklonosti ka nasilničkom ponašanju ne predstavlja elemenat krivičnog dela. Kvalifikovani – teži oblik ovog krivičnog dela sadrži identične elemente u oba zakona (čl. 220. stav 2. KZ RS i čl. 344. stav 2. KZ) i oni se ostvaruju alternativno i to vršenjem osnovnog oblika ovog krivičnog dela u grupi ili nanošenjem nekom licu lake telesne povrede pri izvršenju dela ili teškim ponižavanjem građana.

 

Kako činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom N.Š. optužnicom Kt.br.74/04 od 27.12.2006. godine stavljeno na teret i za koji je prvostepenom presudom oglašen krivim, a presudom drugostepenog suda na osnovu odredbi člana 355. tačka 1. ZKP oslobođen od optužbe, sadrži vršenje nasilja prema drugome, izazivanje tuče i drsko i bezobzirno ponašanje okrivljenog kao način izvršenja krivičnog dela, što je za posledicu između ostalog imalo i ''teže remećenje javnog reda i mira'', dakle jednu od dve alternativno određene posledice propisane odredbom člana 344. stav 1. KZ i utvrđenje da kod okrivljenog postoji sklonost nasilničkom ponašanju (elemenat krivičnog dela propisan odredbom člana 220. stav 1. KZ RS), što je dovelo do nanošenja lakih telesnih povreda oštećenim licima, to je očigledno da navedena radnja izvršenja sadrži sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ ali i krivičnog dela iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS.

 

Preinačenjem prvostepene presude na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP i oslobađanjem optuženog od optužbe iz razloga što radnja izvršenja krivičnog dela koja je okrivljenom stavljena na teret, nije krivično delo jer ne sadrži elemente bića krivičnog dela nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ iako ih sadrži, drugostepeni sud je povredio krivični zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, i tako učinio povredu zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP. Ovako nepravilnom primenom odredbe člana 355. tačka 1. ZKP koja se u konkretnom slučaju nije mogla primeniti, drugostepeni sud je na krivično delo koje je predmet optužbe, primenio zakon koji se ne može primeniti, čime je povređena i odredba člana 369. tačka 3. ZKP.

 

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu navedenih povreda krivičnog zakona i bitne povrede odredaba krivičnog postupka te je utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1.br.528/11 od 31.03.2011. godine povređen zakon u korist okrivljenog N.Š, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut.

 

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. i člana 32. Zakona o uređenju sudova (''Sl. glasnik RS'' 116/08), te člana 24. stav 7. ZKP a primenom člana 425. stav 1. i 2.  ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                         Predsednik veća

 

                                                                                                          sudija,

 

Nataša Banjac,s.r.                                                             Bata Cvetković,s.r.