Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 55/2012
27.06.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. Z.P., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 447/12 od 06.06.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 808/12 od 27.04.2012. godine, u sednici veća održanoj 27.06.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 447/12 od 06.06.2012. godine kao delimično osnovan i utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 808/12 od 27.04.2012. godine, u delu izreke pod II, povređen krivični zakon u korist okr. Z. P. - član 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP i člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, odbija kao neosnovan.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Višeg suda u Kruševcu K 133/11 od 25. 01. 2012. godine, okr. Z.P., oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i krivičnog dela nezakonit lov iz člana 276. stav 4. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci.

 

                        Odlučujući o žalbi okrivljenog i njegovog branioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom  Kž1 808/12 od 27. 04. 2012. godine, delimično uvažio žalbu i preinačio prvostepenu presudu tako što je okr. Z.P. oglasio krivim za krivično delo nezakonit lov iz člana 276. stav 4. KZ i za to delo mu je izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo, dok ga je, na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

 

                        Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu  Kž1 808/12 od 27. 04. 2012. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 447/12 od 06.06.2012. godine, zbog povrede krivičnog  zakona – član 369. tač. 1. i 3. ZKP i člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži i utvrdi da je oslobađajućom presudom povređen krivični zakon i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, u korist okrivljenog.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. st. 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća, u  prisustvu okr. Z.P.  i branioca, adv. V.P. a u odsustvu uredno obaveštenog zamenika Republičkog javnog tužioca,  na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

 

                        Drugostepeni sud je okr. Z.P.avlovića oslobodio od optužbe za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, nalazeći da prvostepeni sud nije naveo protivno kojim propisima ZOM-a je okrivljeni postupao, kao i da Zakon o oružju i municiji ni u jednom stavu ne predviđa da je za nošenje lovačkog oružja potrebna posebna dozvola, a osim toga okrivljeni je posedovao oružni list za lovačku pušku iste vrste i istog kalibra kao i ona koju je nosio kritičnom prilikom, pa u njegovim radnjama po stavu drugostepenog suda nema protivpravnosti a time ni krivičnog dela.  

 

                        Napred izneti stav drugostepenog suda  se ne može prihvatiti iz sledećih razloga.

 

                        Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o oružju i municiji, propisano je šta se smatra oružjem u smislu tog Zakona, dok su u stavu 2. istog člana navedene vrste oružja i to pod tačkom 1. – vatreno oružje, koje čini oružje koje izbacuje projektil potiskom barutnih ili drugih gasova nastalih kao proizvod sagorevanja pogonske materije.

 

                        Odredbom člana 3. Zakona o oružju i municiji propisano je da se, prema nameni i posebnim vrstama, oružje (pa i vatreno oružje) deli na oružje za ličnu bezbednost, zatim lovačko oružje, sportsko, trofejno, staro i kombinovano oružje.

 

                        Iz navedenih odredaba jasno proizilazi  da lovačka puška predstavlja vatreno oružje, a vatreno oružje se, saglasno odredbi člana 7. Zakona o oružju i municiji može nabaviti samo na osnovu posebnog odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova.

 

                        U konkretnom slučaju, okrivljeni je kritičnom prilikom nosio lovačku pušku koju nije nabavio na način propisan Zakonom o oružju i municiji, što dalje znači da za tu pušku nije ni mogao imati dozvolu za držanje, odnosno dozvolu za nošenje, izdatu od nadležnog organa. Protivpravnost kao element bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ upravo se ogleda u činjenici da je okrivljeni postupao protivno citiranim odredbama Zakona o oružju i municiji, jer za nabavljanje predmetne puške nije imao odobrenje nadležnog organa. Pri tome, bez značaja je to što je okrivljeni posedovao oružni list za sasvim drugu lovačku pušku, jer se oružni list izdaje za konkretno oružje, sa tačnim naznačenjem marke, kalibra i serijskog broja oružja, a okrivljeni je kritičnom prilikom nosio lovačku pušku koja nije registrovana i za koju nije imao oružni list. U ostalom, u oružnom listu za drugu lovačku pušku koju je okrivljeni legalno posedovao, a nije je nosio kritičnom prilikom, u odobrenju je jasno navedeno da oružni list služi za držanje i nošenje tog oružja (puške), što takođe ukazuje na pogrešan zaključak drugostepenog suda da za nošenje drugog lovačkog oružja (puške istog tipa i kalibra) nije potrebna posebna dozvola, ukoliko se odobrenje poseduje makar za jedno oružje (pušku).                         Prema tome, okrivljeni je kritičnom prilikom neovlašćeno nosio vatreno oružje – neregistrovanu lovačku pušku za koju nije imao oružni list i time je ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, uključujući i protivpravnost kao element dela. Suprotnim stavom da u radnjama okrivljenog nedostaje protivpravnost kao bitan element predmetnog krivičnog dela i oslobađanjem okrivljenog od optužbe za to delo, drugostepeni sud je u korist okrivljenog, povredio krivični zakon – član 369. tačka 1. ZKP u vezi člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, na koju povredu javni tužilac osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

 

                        Stoga je Vrhovni kasacioni sud, uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti u tom delu, utvrdio da je drugostepeni sud učinio navedenu povredu, ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut.

 

                        Javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi  i da je Apelacioni sud u Kragujevcu u odnosu na oslobađajući deo presude dao nejasne i

 

nerazumljive razloge i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer je naveo da je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom u lovištu nosio pušku za koju ne poseduje oružni list, da ta puška čak nije ni registrovana, a zatim izveo zaključak da njegova radnja ne sadrži protivpravnost kao element dela, s obzirom da Zakon o oružju i municiji ne predviđa da je za nošenje lovačkog oružja potrebna posebna dozvola i da je okrivljeni posedovao oružni list za drugu lovačku pušku, ali istog tipa i kalibra.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepenom presudom nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu neosnovan.

 

                        Ovo, iz razloga što je drugostepeni sud zauzeo pogrešan stav po pitanju postojanja krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, o čemu je napred bilo reči, međutim za takav svoj stav u obrazloženju presude dao je dovoljne i jasne razloge.

 

                        Iako je u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao osnov podizanja zahteva navedena i povreda Krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP, javni tužilac u zahtevu nije naveo u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti i u tom delu ocenjen kao neosnovan.

 

                        Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 425. stav 1.  i 2. i člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar - savetnik                                                              Predsednik veća

 

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                    sudija

                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.