Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Radomir Nešić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 61. stav 1. i člana 16. u vezi člana 114. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev u smislu navoda istog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome su po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka Zorana Mitrovića iz ... . Ovo sa razloga što je navedeno veštačenje obavljeno u suprotnosti sa odredbom člana 114. stav 3. ZKP, obzirom da ga je obavio veštak Zoran Mitrović, koji se ne nalazi na spisku stalnih sudskih veštaka. Ovim navodima branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi branioca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, odredbom člana 114. stav 4. ZKP predviđeno je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Imajući u vidu da ne postoji zakonska obaveza poveravanja veštačenja najpre veštacima sa spiska stalnih sudksih veštaka, već se veštačenje može obaviti i u okviru državnog organa, ili ustanove, a jedini uslov je da je taj organ stručan za tu vrstu veštačenja, te imajući u vidu da se član 114. stav 3. ZKP, čiju povredu u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe branilac okrivljenog, a koja se odnosi na situaciju poveravanja veštačenja fizičkom licu, a ne državnom organu odnosno ustanovi, što je ovde slučaj, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju neopravdano izostala primena člana 114. stav 3. ZKP.

Takođe odredbom člana 10. stav 1. Zakona o sudskim veštacima („Službeni glasnik RS“ broj 44 od 30.06.2010. godine), predviđeno je da pored fizičkih i pravnih lica veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i slično), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.

Imajući u vidu citirane odredbe člana 10. Zakona o sudskim veštacima, te činjenicu da je Zoran Mitrović profesor Fakulteta ... u ... u smislu člana 114. stav 4. ZKP obavio veštačenje i dostavio pismeni nalaz i mišljenje, u konkretnom slučaju postupao je upravo kao veštak koji je ovlašćen od strane fakulteta, shodno Zakonu o sudskim veštacima, a koji ne moraju biti upisani u registar veštaka.

S toga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen zakon na štetu okrivljenog, i to pogrešnom primenom odredbe člana 61. stav 1. KZ iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. u vezi člana 61. KZ, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što pobijanim pravnosnažnim presudama okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, dakle nije ni oglašen krivim za produženo krivično delo, odnosno nije ni primenjena odredba člana 61. KZ, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA, adv. Radomira Nešića odbio kao neosnovan i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić