Okrivljeni je obavezan da plati troškove postupka o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem kao i na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećeni bliže navedeni u izreci ove presude radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu, a dok je žalba branioca okrivljenog adv. Miloša Paligorića odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Miloš Paligorić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Miloša Paligorića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u pogledu jedanaest krivičnopravnih radnji koje su okrivljenom stavljene na teret u periodu od 14.04.2009. godine pa do 27.05.2009. godine, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, jer po navodima zahteva zastarelost krivičnog gonjenja se računa za svaku pojedinačnu radnju koja ulazi u sastav pravne konstrukcije produženog krivičnog dela, počev od prve preduzete radnje, iz čega proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1186/17 od 07.02.2018. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret da je u periodu od 06.04.2009. do 22.10.2009. godine, kao komercijalni zastupnik Privrednog društva „BB“ DOO sa sedištem u ... na osnovu ugovora o zastupanju ... u nameri da privrednom društvu pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica da će uplaćena turistička putovanja biti realizovana, doveo u zabludu više oštećenih fizičkih lica i ovlašćenih lica i oštećenih pravnih lica na način bliže opisan u izreci navedene presude, pribavivši tako protivpravnu imovinsku korist Privrednom društvu „BB“ DOO u iznosu od 1.530.786,03 dinara na štetu oštećenih fizičkih i pravnih lica, pri čemu je bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti i hteo njihovo izvršenje, i oglasio ga krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Produženo krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pobijanom drugostepenom presudom, obuhvata krivična dela čije bitno obeležje jeste određeni novčani iznos, pa stoga se u smislu člana 61. stav 5. KZ, ima smatrati da je produženim delom, ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, jer je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem, a što očigledno proizilazi iz izreke i obrazloženja pravnosnažne drugostepene presude. S tim u vezi je i pravna kvalifikacija navedenog produženog krivičnog dela izvršena prema sveukupnom zbiru novčanih iznosa ostvarenih pojedinačnim delima. U tom slučaju, dakle, zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom, a rok se određuje prema pravnoj kvalifikaciji koja je prihvaćena za produženo delo.

Stoga, kako je okrivljeni AA drugostepenom presudom oglašen krivim da je u vremenskom periodu od 06.04.2009. do 22.10.2009. godine izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, a prema istom zakonu propisana kazna zatvora je od dve do deset godina i novčana kazna, to proizilazi da u konkretnom slučaju u smislu člana 103. tačka 5. KZ u vezi člana 104. tačka 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da su radnje okrivljenog AA pogrešno kvalifikovane i da se u konkretnom slučaju ne može raditi o produženom krivičnom delu prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, već o krivičnom delu zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. KZ, dakle, pravnosnažna presuda se pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ propisano je da krivično delo prevara čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, a stavom 4. navedenog člana, propisano je kažnjavanje za najteži oblik ovog krivičnog dela, a naime ako je delom iz stava 1. i 2. navedenog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke drugostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA kao komercijalni zastupnik Privrednog društva „BB“ DOO u nameri da privrednom društvu pribavi protivpravnu imovinsku korist ... lažnim prikazivanjem činjenica ... doveo u zabludu više oštećenih fizičkih lica i ovlašćenih lica i oštećenih pravnih lica na način bliže opisan u izreci drugostepene presude, te pribavio tako protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.530.786,03 dinara na štetu oštećenih fizičkih i pravnih lica bliže navedenih u izreci presude to i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz navedene izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Stoga su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani s obzirom da kod krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. KZ bitno obeležje tog dela je da izvršilac može biti samo odgovorno lice (član 112. stav 5. KZ), što u konkretnoj situaciji nije slučaj, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Miloša Paligorića, odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić