Kzz 579/2018 odbačen zahtev kao nedozvoljen

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 579/2018
31.05.2018. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Sonje Pavlović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene Marije Stanković, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Marije Stanković, advokata Radeta Mitrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 50/16 od 22.09.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1205/17 od 28.02.2018. godine, na sednici veća održanoj 31.05.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Marije Stanković, advokata Radeta Mitrovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 50/16 od 22.09.2017. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1205/17 od 28.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu 1K 50/16 od 22.09.2017. godine, okrivljena Marija Stanković, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, za koje je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina i 2 (dva) meseca, u koju joj je uračunato vreme provedeno u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ Niš, od 10.03.2015.godine do 24.03.2015. godine. Okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu iznos od 21.411,13 dinara, sudu iznos od 112.699,30 dinara, i na ime sudskog paušala iznos od 8.000,00 dinara, sve u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1205/17 od 28.02.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene Marije Stanković, preinačena je presuda Višeg suda u Leskovcu 1K 50/16 od 22.09.2017. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu, okrivljenu Mariju Stanković, za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje je navedenom prvostepenom presudom oglašena krivom, na osnovu člana 4, 42, 45. i 54. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, u koju joj je uračunato vreme provedeno u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ Niš, u periodu od 10.03.2015. godine do 24.03.2015. godine, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene Marije Stanković, advokat Rade Mitrović, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su razlozi pobijane prvostepene presude protivrečni izreci, da su isti nejasni i u znatnoj meri protivrečni, tj. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu se ukazuje i da sud nije izveo sve predložene dokaze, kao i da sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, nije rešio u korist okrivljene, shodno procesnom načelu „in dubio pro reo“, pa branilac smatra da su time povređene odredbe člana 15. i člana 16. stav 5. ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ističe da je tokom postupka prigovorio nalazu i mišljenju komisije veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ i da je istovremeno predložio da sud odredi novo veštačenje preko komisije sudskih veštaka Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, a koji predlog, prema stavu branioca, sud nije smeo odbiti uz obrazloženje da je isti morao biti stavljen na pripremnom ročištu.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljene ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

U zahtevu se ukazuje da je sud doneo nepravilnu odluku o krivičnoj sankciji, jer prilikom odmeravanja visine kazne, nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene, a naime, da je ista neosuđivna, da je majka četvoro dece, od kojih je jedno staro tek nekoliko meseci , koje je rodila tokom postupka, da se redovno odazivala na pozive suda, zatim njene materijalne prilike, da posledica dela i nju lično pogađa, da živi u patrijarhalnoj sredini, kao i druge lične i porodične prilike, već je sud, prema mišljenju branioca, okrivljenoj kaznu previsoko odmerio.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Pored toga, u zahtevu branilac iznosi i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, osporavajući prvenstveno nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ Niš, te smatrajući da komisija veštaka nije odgovorila na ključno pitanje postupka- da li je okrivljena lišila života svoje dete pod posebnim okolnostima. Zbog navedenog, branilac zaključuje da u konkretnom slučaju nisu dokazani navodi optužnog akta, odnosno nije dokazano da je okrivljena lišila života svoje novorođeno dete.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 15, 16. stav 5, 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene Marije Stanković, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić