Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. st. 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i okr. U.Đ., na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. Prema navodima zahteva, tačno je da delo za koje se optuženi goni nije krivično delo iz člana 275. KZ, ali jeste drugo krivično delo, s obzirom da iz opisa krivičnog dela datog u prvostepenoj presudi proizilaze obeležja krivičnog dela krađe iz člana 203. KZ, tako da je sud, s obzirom na to da nije vezan pravnom kvalifikacijom iz optužbe, mogao okrivljenog da oglasi krivim i osudi za izvršenje tog krivičnog dela. S tim u vezi javni tužilac u zahtevu ukazuje da je pogrešno pravno gledište drugostepenog suda da posečena stabla vrbe nisu pokretne stvari. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je pravilno zaključio da činjenični opis radnji u optužnici ne sadrži sva bitna obeležja krivična dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. KZ i s tim u vezi, pravilno primenio krivični zakon, kada je okr.U.Đ. oslobodio od optužbe za navedeno krivično delo, a sledstveno tome ni drugostepeni sud, koji je prvo- stepenu presudu potvrdio, nije povredio krivični zakon – čl. 369. tačka 1. ZKP. Osnovano javni tužilac u zahtevu ukazuje na pogrešno pravno gledište drugostepenog suda, jer posečena stabla vrbe jesu pokretna stvar, međutim, neprihvatljiv je stav iznet u zahtevu da je sud, s obzirom da nije vezan pravnom kvalifikacijom, trebalo okrivljenog da oglasi krivim i osudi za krivično delo krađe iz člana 203. KZ. Naime, iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog datog u optužnom aktu iz koga, kao što je već rečeno, ne proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 275. stav 1. KZ, jer je okrivljeni oborio sporna stabla vrbe na parceli koja je po kulturi livada. Nezavisno od ocene da li činjenični opis optužnog akta sadrži bitna obeležja krivičnog dela krađe iz člana 203. KZ, te da li je ovo i dokazano, prvostepeni sud okrivljenog nije mogao oglasiti krivim za to krivično delo iz razloga što bi okrivljeni u tom slučaju bio oglašen krivim za krivično delo koje je po zaprećenoj kazni strožije od krivičnog dela za koje je optužen. Stoga Vrhovni kasacioni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti o učinjenoj povredi krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP ocenjuje neosnovanim. Iz iznetih razloga, na osnovu člana 424. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.                                                                                                                     Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća -
Dragana Vuksanović,s.r.                                                                           sudija Dragiša Đorđević,s.r.