Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 569/11 od 20.07.2011. godine protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u korist okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je rešenjima Višeg suda u Beogradu K.Po3. 33/11 od 20.04.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2.Po3. 22/11 od 19.05.2011. godine kojima je odbijen optužni predlog Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt.vtk. br. 89/10 od 06.04.2011. godine protiv okrivljenog S.P. zbog krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, povređen zakon u korist okrivljenog. Vrhovni kasacioni sud postupio je u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP i u sednici veća, održanoj u odsustvu obaveštenih Republičkog javnog tužioca i okrivljenog S.P., razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Optužnim predlogom okrivljenom S.P. stavljeno je na teret da je ugrozio sigurnost više lica koja nameravaju da učestvuju na manifestaciji „Parada ponosa 2010“ zakazanoj za 10.10.2010. godine u Beogradu, pretnjom napada na život i telo tih lica, tako što je na internet prezentaciji društvene mreže „Facebook“ u okviru grupe „Gej parada Bruka Srbije“ čiji je član, sa svog profila uputio poruku preteće sadržine – „Zaklati naravno“ svim eventualnim učesnicima planiranog događaja, i time učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ. Prema stanovištu prvostepenog suda, koje je kao pravilno prihvatio drugostepeni sud, delo okrivljenog koje je predmet optužbe, kako je opisano u činjeničnom opisu optužnog akta, po zakonu nije krivično delo jer nedostaje bitno objektivno obeležje tog dela koje se tiče postojanja pasivnog subjekta – lica oštećenih izvršenjem dela, a koja se ne mogu utvrditi iz tog činjeničnog opisa. Za postojanje krivičnog dela u pitanju mora postojati konkretno ugrožena sigurnost tačno određenog lica koja za posledicu ima osećaj nesigurnosti kod pasivnog subjekta koji pretnju mora shvatiti ozbiljno (da je podobna da izazove jači osećaj straha i nesigurnosti), te se oštećenima u konkretnom slučaju ne mogu smatrati svi eventualni budući učesnici predmetnog događaja jer su u toj meri neodređeni da ih je potpuno nemoguće subjektivizovati i individualizovati kao pasivni subjekt tj. žrtve izvršenja dela. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na neprihvatljivost prednjeg pravnog stanovišta prvostepenog i drugostepenog suda iz razloga o kojima će dalje biti reči i ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja o odbijanju optužnog predloga učinjena povreda krivičnog zakona u korist okrivljenog iz člana 369. tačka 1. ZKP jer činjenični opis dela okrivljenog u optužnom aktu obuhvata sve objektivne i subjektivne elemente krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Tačno je da je za postojanje ovog krivičnog dela, gde je reč o više lica kao pasivnom subjektu, potrebno da se zna na koja lica se odnosi pretnja napadom na život ili telo i čija je lična sigurnost ugrožena, ali to ne znači da identitet tih lica mora biti unapred poznat i tačno određen, kako pogrešno smatraju prvostepeni i drugostepeni sud. Dovoljno je da je ta lica, na koja se odnosi pretnja, moguće odrediti prema nekoj okolnosti koja stoji u vezi sa upućenom pretnjom. Upravo na takav način krug lica koja se mogu pojaviti kao pasivni subjekti – oštećeni, određen je u optužnom aktu u konkretnom slučaju, prema prirodi pretnje, načinu i sredstvu kojim je upućena tako da se odnosi na svakog pojedinca koji namerava biti učesnik „Parade ponosa 2010“. Naime, prema činjeničnom opisu dela okrivljeni je pretnju, čiji je smisao lišavanje života ili bar telesno povređivanje učesnika predmetne manifestacije, uputio kao jedan od članova grupe koja na internet prezentaciji društvene mreže zagovara primenu nasilja prema grupi pojedinaca koji pripadaju gej populaciji ili joj se pridružuju na javnom skupu, a pretnju je uputio putem elektronskog medija namenjenog opštoj javnosti, odnosno koji je dostupan svakom pojedincu, što je način da za pretnju sazna širok krug lica, dakle i pomenuta lica kojima je pretnja upućena koja nameravaju da budu učesnici predmetne manifestacije zakazane za određeni dan i na određenom mestu, tako da ova pretnja s obzirom na navedene okolnosti pod kojima je upućena i mogla biti saznata, objektivno može stvoriti osećaj uznemirenja, nesigurnosti i straha za ličnu bezbednost kod pripadnika tog kruga lica, koji su kao pasivni subjekt i mogući oštećeni naznačeni u optužnom aktu, na način koji ih dovoljno određuje kao pripadnike ciljne grupe kojoj je upućena pretnja. Drugo je, međutim, pitanje da li je inkriminisanom pretnjom okrivljenog takva posledica zaista i prouzrokovana kod lica koja bi bila učesnici predmetne manifestacije i da li je sva ta lica u konkretnom slučaju moguće identifikovati, jer je to stvar dokazivanja, u toku krivičnog postupka, postojanja navedenih odlučnih činjenica i s tim u vezi postojanja ili nepostojanja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, a ne pitanje postojanja obeležja tog dela u činjenicama i okolnostima iznetim u činjeničnom opisu optužnog akta. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/2008) i člana 420. ZKP, a primenom odredaba člana 425. stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude tako što je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdio da je rešenjima Višeg suda u Beogradu K.Po3. 33/11 od 20.04.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2.Po3. 22/11 od 19.05.2011. godine povređen krivični zakon u korist okrivljenog (član 369. stav 1. u vezi sa članom 138. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ), pri tom ne dirajući u navedena pravnosnažna rešenja.
Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-
Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                  sudija Bata Cvetković,s.r.