Presudom Višeg suda u Čačku Kž 32/18 od 19.03.2018. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Gornjem Milanovcu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 279/17 od 17.01.2018. godine, samo u delu odluke koji se odnosi na kaznu zatvora, tako što je Viši sud u Čačku odredio da će se kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, na koju je okrivljeni AA osuđen prvostepenom presudom, izdržavati u Zavodu za izvršenje kazni zatvora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Đačić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ukine samo odluku donetu po pravnom leku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim da naredi „da se novi postupak pred drugostepenim sudom, održi pred potpuno izmenjenim većem, u kome neće biti sudija Miloš Pavlović.“

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da je njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, kao predsednik drugostepenog veća postupao sudija Miloš Pavlović, koji je prema navodima zahteva, morao biti izuzet, jer postoji očigledna sumnja u njegovu nepristrasnost, s obzirom da je pomenuti sudija više puta sudio u krivičnim postupcima koji su se vodili protiv okrivljenog i da je okrivljeni uvek tražio njegovo izuzeće, te da je jednom prilikom sudija Miloš Pavlović, u jednom od tih postupaka, i bio izuzet od vršenja sudijske funkcije.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, iako branilac formalno ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, isti suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP, a što nije zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP zbog koga okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, jer sumnja u nepristrasnost sudije kao fakultativni osnov za izuzeće od sudijske dužnosti propisana članom 37. stav 2. ZKP nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja se odnosi samo na obavezno izuzeće sudije koje je navedeno u odredbi člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac iznosi i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koji su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudoma, uz poseban osvrt na analizu sadržine pisama i poziva koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio oštećenoj, zaključujući pritom da sudovi ovu odlučnu činjenicu nisu uopšte ni razmatrali. Naime, prema mišljenju branioca, iz sadržaja pisama i razgovora, proizilazi da je okrivljeni inicirao komunikaciju sa oštećenom isključivo radi pomirenja sa istom i brige o deci, zbog čega branilac smatra da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postuku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakontosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić