Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Zorana Stanimirovića, advokat Momčilo Bulatović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u celini i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu, da u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća, a u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje kazne odloži.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Stanimirovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Zorana Stanimirovića u zahtevu navodi da je u ovom krivičnom postupku vođen jedinstveni postupak protiv okrivljenog AA i okrivljenog Zorana Stanimirovića, koji je razdvojen, a isti sudija koji je doneo presudu u odnosu na okrivljenog AA je kasnije doneo presudu protiv okrivljenog Zorana Stanimirovića, iako je prethodno već formirao svoje mišljenje u odnosu na ovaj predmet. Prema navodima zahteva, navedeno predstavlja činjenicu koja sprečava istog sudiju da učestvuje u vršenju sudijske dužnosti u predmetu protiv okrivljenog Zorana Stanimirovića, pa je prvostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U vezi sa navedenim branilac okrivljenog Zorana Stanimirovića ukazuje na to da je upravo zbog već unapred formiranog mišljenja donošenjem presude protiv okrivljenog AA došlo do prekoračenja optužbe, jer je tužilaštvo nakon donošenja presude protiv okrivljenog AA izmenilo optužnicu, a sud je prekoračio optužbu, tako što je u izreku presude uneo navod da je okrivljeni AA presudom Višeg suda u Beogradu K br. 455/16 od 12.09.2017. godine osuđen zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, što ne predstavlja kozmetičku izmenu, već činjenicu koja dovodi u nepovoljniji procesnopravni položaj okrivljenog Zorana Stanimirovića, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog Zorana Stanimirovića u zahtevu navodi i da se presuda protiv okrivljenog Zorana Stanimirovića nije mogla zasnivati na iskazu AA koji je bio saoptužen sa okrivljenim Zoranom Stanimirovićem, u jedinstvenom postupku, koji je kasnije razdvojen, pa je odbrana bila lišena mogućnosti da na bilo koji način dovede u sumnju činjenice iz iskaza ranije saoptuženog AA na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Zorana Stanimirovića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da nisu postojali uslovi za primenu odredbe člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koji se odnose na izuzeće sudije od postupanja u predmetu (strana 3. stav 2. drugostepene presude), da nije povređen objektivni identitet optužbe i presude (strana 2. stav 11. drugostepene presude), kao i da nije bilo potrebe za saslušanje ranije saokrivljenog AA u svojstvu svedoka, jer je sud iskaz ranije okrivljenog AA čitao u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5. ZKP (strana 3. stav 6. drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić