Okrivljeni je dužan da isplati sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Istom presudom okrivljeni R.L. na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ucena iz člana 215. stav 1. u vezi člana 30. KZ i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog J.M., advokat M.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 243. stav 1. i člana 256. ZKP, koje povrede su od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje sa nalogom da se novi postupak održi pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pri čemu javnog tužioca i branioca okrivljenog nije obavestio o sednici veća smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP ocenio navode u zahtevu i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Imajući u vidu da su pobijane presude donete pre 01.10.2013. godine, dakle, pre početka primene novog ZKP-a („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 28.09.2011.godine), Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP ispitao postojanje istaknute povrede zakona iz člana 371. stav 3. u vezi člana 205. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 03.09.2009. godine), nalazeći da su izneti navodi branioca okrivljenog J.M. neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je prvostepeni sud odlukom o imovinskopravnom zahtevu povredio odredbu člana 371. stav 3. u vezi člana 205. ZKP, time što je propustio da sasluša okrivljenog o činjenicama navedenim u predlogu oštećenog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, iako je imao obavezu da to učini u smislu člana 205. ZKP, pošto je doneo odluku o imovinskopravnom zahtevu.

Naime, oštećeni je u svom iskazu naveo da ističe imovinskopravni zahtev u iznosu od 65.265,07 dinara koji je okrivljeni podigao sa računa Č. b. na ime njegovih troškova u parničnom postupku, u kome ga je okrivljeni zastupao u svojstvu advokata. Isti iznos označen je i u dispozitivu optužnog akta kao imovinska korist koju je okrivljeni pribavio za sebe izvršenjem predmetnog krivičnog dela.

Nadalje, okrivljeni se, iznoseći odbranu na glavnom pretresu, izjasnio o svim navodima optužbe, pa i o imovinskoj koristi pribavljenoj izvršenjem krivičnog dela ističući da uslovno prihvata svoju krivicu za deo iznosa koji se odnosi na novac koji je legao na njegov račun pod uslovom da je oštećeni platio sudske takse u tom iznosu u kojoj situaciji bi moglo stajati da je prisvojio njegov novac, a da u preostalom delu, a prema obračunu koji postoji u spisima i koji je sačinio na ime neplaćenih advokatskih troškova, nije učinio predmetno krivično delo.

Kako je u konkretnom slučaju imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela identična visini imovinskopravnog zahteva koji je istakao oštećeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi, a suprotno navodima zahteva, da je okrivljeni saslušan o činjenicama navedenim u predlogu oštećenog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da, samim tim, prvostepeni sud odlučujući o imovinskopravnom zahtevu nije povredio zakon iz člana 371. stav 3. u vezi člana 205. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u spisima predmeta nalazi dostavnica koja glasi na ime advokata M.M. koju ona nije potpisala, već okrivljeni J.M. i u vezi sa tim ističe da dostava prvostepene presude braniocu okrivljenog nije bila uredna, odnosno da je dostava izvršena suprotno odredbi člana 243. stav 1. ZKP, čime je ona kao branilac okrivljenog bila onemogućena da u zakonom predviđenom roku izjavi žalbu na prvostepenu presudu.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povreda odredbe člana 243. ZKP-a ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.