Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 94/19 od 28.02.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i zajednička žalba branioca okrivljenog Stefana Jeftovića, a presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K 32/16 od 02.11.2018. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog Stefana Jevtovića, adv. Branko Matović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 94/19 od 28.02.2019. godine, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet protiv presude Višeg suda u Kragujevcu 2K 32/16 od 02.11.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će uvažiti žalbu odbrane protiv prvostepene presude i okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo silovanje član 178. stav 1. KZ ili pak istu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Jevtovića, adv. Branka Matovića, je nedozvoljen.

Oredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog koji okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog Stefana Jevtovića, adv. Branko Matović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a u obrazloženju istog navodi da je sud povredio pravila o dokazivanju i oceni dokaza, posebno u pogledu dokazne snage pisane i pred sudom overene izjave oštećene, da je iskaz oštećene u suprotnosti sa iskazima svedoka AA, kao i svedoka BB i svedoka – lekara VV, a zatim se polemiše sa iskazima oštećene.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog Stefana Jevtovića, adv. Branko Matović, osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Takođe zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić