Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 295/17 od 25.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Milana Dabića i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci K 160/17 od 03.10.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Dabić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 1), 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milana Dabića, je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da je protiv BB, sina okrivljenog AA Prekršajnom sudu u Bačkoj Palanci podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka MUP-a RS, PU Novi Sad br. 4-281-03400/15 od 23.08.2015. godine, koji je okončan donošenjem presude Prekršajnog suda kojim je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dakle, oglašen je odgovornim povodom istog životnog događaja za koji je osuđen i okrivljeni AA.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je između ostalog, da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je stvar već pravnosnažno presuđena.

Naime, iz spisa predmeta je vidljivo da je okrivljeni BB u prekršajnom postupku pravnosnažno osuđen za navedeni prekršaj koji se odnosi na isti dan i na korišćenje istog vozila u javnom saobraćaju što se nikako ne može smatrati presuđenom stvari, obzirom da događaj nije identičan budući da je BB osuđen za upravljanje neregistrovanim vozilom odnosno vozilom koje nije imalo registarsku tablicu i registracionu nalepnicu, dok je okrivljeni AA u krivičnom postupku oglašen krivim za postavljanje neistinite javne isprave u nameri da se ista koristi u javnom saobraćaju, dakle, sledstveno iznetom radnje izvršenja koje se okrivljenima stavljaju na teret u krivičnom i prekršajnom postupku nisu istovetne.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog ukazuje da sud nije u potpunosti rešio predmet optužbe i da je istu prekoračio na taj način što je u optužnom aktu javnog tužioca kao mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela navedena ulica ..., te da je teretno vozilo zaustavljeno u javnom saobraćaju, dok je sud ovu adresu u izreci pravnosnažne presude naveo kao mesto gde je teretno vozilo zaustavljeno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, sud nije izmenio optužbu u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela u pitanju, već je samo stilizovao činjenični opis dat u optužnom aktu javnog tužioca, što nije dovelo do prekoračenja optužbe, obzirom da je mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela ostalo u granicama činjeničnog osnova optužnog akta javnog tužioca Kt 465/15 od 29.06.2017. godine, to jest u granicama činjenica i okolnosti o kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje je ovom okrivljenom označenim optužnim aktom javnog tužioca i stavljeno na teret zbog čega ovaj sud smatra da je sud u potpunosti rešio predmet optužbe i da istu nije prekoračio.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 9) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se na iskazu svedoka VV, policijskog službenika presuda ne može zasnivati obzirom da je isti ispitan ne samo na okolnosti koje se odnose na njegova neposredna zapažanja i saznanja o odlučnim činjenicama, već i u odnosu na okolnosti šta mu je kao ovlašćenom službenom licu tokom preduzete službene radnje okrivljeni rekao o predmetnom krivičnom delu, a koji iskaz je sud prihvatio.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu ovaj sud je utvrdio da je svedok VV saslušan na glavnom pretresu dana 03.10.2017. godine i da se isti u svom iskazu, a suprotno navodu iz zahteva branioca okrivljenog nije izjašnjavao na okolnosti šta mu je kao ovlašćenom službenom licu tokom preduzete službene radnje okrivljeni rekao o predmetnom krivičnom delu.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da izreka pravnosnažne presude ne sadrži zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela i to radnju izvršenja, obzirom da okrivljeni nije napravio lažnu, niti je preinačio pravu ispravu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 355. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti zatvorom do tri godine onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili neistinitu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe.

Odredbom člana 355. stav 2. KZ propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je alternativno propisana i ogleda se u pravljenju lažne ili preinačavanju prave isprave u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili u upotrebu lažne ili neistinite isprave kao prave ili nabavljanja iste radi upotrebe.

Sledstveno citiranoj sadržini odredbe člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i datom tumačenju iste u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni preinačio pravu javnu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava na taj način što je na neregistrovano teretno vozilo marke ''...'' tip ''...'' .... boje i broja šasije ... stavio registarske tablice oznake ..., koje ne pripadaju navedenom vozilu, a koje teretno vozilo je zaustavljeno od strane policije u javnom saobraćaju u Bačkoj Palanci u ulici ..., kada je istim upravljao njegov sin BB, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela, dakle, iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izvedeni dokazi a posebno materijalni ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić