Presudom Višeg suda u Čačku Kž 4/18 od 13.02.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog VV, advokata Dragane Kažović i branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića i presuda Osnovnog suda u Čačku K 457/16 od 12.10.2017. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, te da prvostepeni sud odluči da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označio da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao zbog čega smatra da je presudom povređena odredba člana 453. ovog zakonika, odnosno na koji način je sud odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u korist okrivljenog drugostepenom presudom izmenio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Obrazlažući ovaj osnov pobijanja branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim da je krivično delo nasilničko ponašanje učinio u sastavu grupe kao kvalifikatorne okolnosti, a koje radnje ovog okrivljenog kao i radnje saokrivljenih su pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilničko ponašanje učinjeno u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, dok je drugostepeni sud, ne otvarajući pretres odbio kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog VV i okrivljenog AA, pri čemu je u obrazloženju pobijane presude naveo da je uvažio žalbene navode i da nije prihvatio stav 1. izreke da je delo učinjeno u grupi jer nedostaju razlozi o tome da su se okrivljeni udružili radi trajnog ili privremenog vršenja krivičnih dela, već da su predmetno krivično delo počinili u saizvršilaštvu, pa kako drugostepeni sud, potvrđivanjem prvostepene presude bez otvaranja pretresa nije iz činjeničnog opisa izreke presude izostavio da su okrivljeni postupali u sastavu grupe, a što je učinio u obrazloženju presude, to je izreku pravnosnažne presude učinio protivrečnom razlozima drugostepene presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Ćalovića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                    Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić